Нуждић: У Подрињу су страдали и Срби 1992. године
- Када се ради о злочинима над Србима, правосуђе и такозвана међународна заједница затварају очи. За њих не постоје убијени, унакажени и заробљени Срби Залазја. За њих не постоји ни судија Слободан Илић ни медицинска сестра Радивојка Милановић - рекао је Нуждић Срни.
Нуждић истиче да је Зулфо Турсуновић умро као слободан човјек, а Хаг и Суд БиХ сматрају да не постоји било каква кривица Насера Орића за овај, али ни за било који други злочин.
Он је подсјетио да је након што је убијен посланик Горан Зекић српски народ сребреничког краја осјећао немир и страх, истичући да су у таквој атмосфери, која је створена плански и систематски, нападнути Залазје и Сасе.
- Први напад извршен је 8. јуна, а затим, по устаљеној пракси из времена НДХ, на хришћански празник Петровдан, 12. јула, извршен је главни напад -истичући да су у ова два напада убијена најмање 52 лица.
Он је рекао да је Републички центар кроз Атлас злочина документовао овај злочин како се не би заборавило.
- Правосудне правде за Србе нема, те смо ми у Центру оставили неизбрисив траг као опомену о страдању нашег народа - закључио је Нуждић.
У Залазју у општини Сребреница данас ће бити обиљежене 33 године од страдања 69 српских цивила и војника у овом селу и у Сасама, као и у Биљачи и Загонима на подручју Братунца.
Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина. Од 22 нестала, 10 је случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака.
Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније.
Десет несталих још није пронађено и њима се губи траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживио и нико није одговарао за њихова убиства.