Залазје 33 године послије свирепог злочина: Породице убијених Срба траже правду (ВИДЕО)
Само на Петровдан 1992. године муслиманске оружане формације под командом Насера Орића убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача.
Напад на Залазје изведен је мучки. Муслимани из Сребренице, припадници 28. дивизије тзв. Армије БиХ, упали су у село у пет ујутро, убили све што су стигли, а 23 мјештана одвели у сребреничке затворе, свједоче преживјели.
Драгица Лазаревић је на Петровдан остала без мужа Момира и браће Бранка и Петка, који су заробљени на Залазју. Данас пита - да ли је ратни злочин убити заробљенике?
- Браћу су ми заробили и стрељали су их касније. Послије 20 година добила сам их, брата смо сахранили без главе, били су на смећу... Насер Орић је за све крив, а ослободише га, он је њих заробио - каже Лазаревићева.
Десанки Драгичевић убијен је муж испред породичне куће.
- Колико је жена и дјеце убијено, али за то се нико не брине... Шта ћемо ми, своје оплакујемо - каже Драгичевићева.
Породице убијених траже правду, јер нико није процесуиран, а камоли осуђен за убиства заробљеника. Кажу да то довољно говори о томе какво је правосуђе и какав је однос према српском народу.
- Поразно је да су муслимани за злочине у цијелом Подрињу добили само 29 година. То говори да су наше жртве жртве другог реда. Док год судови не буду гледали жртве исто, овдје нема помирења - истиче Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба Сребренице.
Начелник Сребренице Милош Вучић каже да је ово тужан дан за српски народ у Сребреници и да су Петровдани тужни већ 33 године, јер не престаје бол и туга за погинулима који су бранили свој народ и Републику Српску.
- Додатна бол је што нико није процесуиран, а камоли осуђен за убиства заробљеника који су били живи. То говори какво је правосуђе и какав је однос према српском народу - нагласио је Вучић.
Ни данас на Залазју није било страних делегација да положе вијенце на хумке српских жртава и одају им почаст.
Сенатор Српске Александар Вулин каже да су Срби и послије више од 30 година како је покушано затирање српског народа у Подрињу и даље сами.
- Ево и данас смо сами са својом тугом и својим мртвима, и зато сада, на овом мјесту, вам кажем - свакоме поштовање, свакоме саучешће, али никоме бол. Како они према нашим мртвима и нашем болу тако ми према њиховим мртвима и њиховом болу. Поштовање за поштовање, бол за бол. Наше ране нас највише боле, а туђе ћемо мјерити по томе како они мјере наше ране. Како они према успомени на наше мртве тако и ми према успомени на њихове. Сваком поштовање али бол за бол, образ за образ - рекао је Вулин.
Породице пријатељи и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата обишли су српска стратишта у Братунцу, Загонима, Сасама и Биљачи и одали помен за 3.267 убијених Срба.
Уз регионални пут Братунац-Поточари - Сребреница постављене су и фотографије више од 600 убијених српских цивила и војника из средњег Подриња убијених и погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ.
Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, бројне муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића су 12. јула 1992. године упале у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.
За ове, као и за многе друге масовне злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња још нико није одговарао.