Срби из Илијаша након 30 година подигли спомен-плочу (ВИДЕО)
У селу Куносићи, општина Илијаш, српског становништва више нема. Прије рата било је двадесетак кућа. Било их је и прије неколико вијекова, о чему свједоче и стећци и надгробни споменици из 17. и 18. вијека. Овдје је нажалост живот замро, јер услова за бољитак нема. Ове празне хумке свједоче да се и посмртни остаци измјештају из Куносића.
Без пута, воде, струје - у Куносиће се данас стиже шумским стазама и кроз непокошене ливаде. За некадашње комшије и након три деценије посебна добродошлица. Зов завичаја, ипак, јачи од свега.
- Дођем овдје, жеља ме повуче. Успјели смо заједнички и плочу да подигнемо, да се памти за историју - прича Срето Ђурђић.
За свирепо убијене становнике Куносића, без подршке званичних институција, уз личне донације и залагања подигнута је спомен-плоча. За страдалнике на вјечној стражи, коначно и достојан простор.
-Успјели смо да очистимо и оградимо гробље да бар стока не може ући - истакао је Драгислав Мијановић, предсједник Организације ратних војних инвалида Републике Српске.
Сјећања и туга за убијеном родбином, кумовима, пријатељима - не блиједи. Не јењава ни жал за родном грудом, временима личног и породичног стасавања.
- Што се не бих вратила? Долазимо ми повремено, али нема воде, струје, пута - ништа - каже Савка Ђурђић.
Свештеник парохије илијашке Дејан Млађеновић, каже да треба преносити истину младим нараштајима.
- Апелујем на старије да преносе младима истину, да не забораве ко су и одакле су - наглађава парох Млађеновић.
На подручју Нишићке висоравни живота за Србе нема. Нема ни правде за оне који су убијени у одбрани кућног прага. И праг толеранције одавно је прекорачен, али воља да се сачува истина и огњиште - надилазе све недаће.