Милана Бабић: Арљонок, приповијест руске душе на обали Црног мора
По први пут у 65 година дугој историји "Арљонка" дјеца из Републике Српске долазе у овај прекрасни центар, који је заправо град за себе. Укупна површина "Арљонка" је 253 хектара, а дужина његових чудесних пјешчаних плажа је 3,7 км.
Ушушкани и сачувани од напада, свјесни смо да је око нас рат, ехо ратних добоша доноси нам вјетар који пробија тишину тјерјући нас да мислимо о неизвјесности будућег времена. Од древних времена, прве руске државе – Кијевске Русь, руска цивилизација дотицала се с државама и културама Медитерана и Блиског истока преко Црног мора, захваљујући посједу црноморских сјеверних обала и кримског полуострва. Још од 9. вијека црноморске обале постају капија за излазак Русије у свијет. Тај значај оне имају и данас. Стога се руско самодржавље у три своје фазе (Московско царство, Петербуршка империја и СССР) управо на обалама мора борило за опстанак, јачање и смисао.
Холандска, британска, па америчка хегемонија - све су то силе чија снага почива на власти над морем. Дуго је главни циљ англосаксонске таласократске стратегије према Русији био њено одбацивање с морских обала, посебно обала Црног мора, посредством којег Русија ступа у пупак свијета - Медитеран и Левант.
Наши Срби, Херцеговци и Бокељи, знали су добро колики је значај контроле морских обала за развитак једног народа. У једном од одјељења овог великог дјечијег центра пронађох слику с руским побједама и нашег Матију Змајевића (рус. Матвей Кристифорович Змаевич; Пераст, 6. јануар 1680 - Тавров на Дону, 18. август 1735), адмирала флоте Руске морнарице и члана Адмиралитета Царске Русије, бродоградитеља и оснивача Каспијске флотиле, која ће његовом заслугом извршити освајање јужних подручја Русије.
Компрлетан текст можете прочитати на овом линку.