Ковић: Иза убијања и отимања српске дјеце стоји геноцид
- Оно што ту највећу трауму у српској модерној историји, а то је геноцид у НДХ који су над Србима починили њихови сусједи, а понекад и далеки сродници хрватске и бошњачке националности, чини још већом јесте масовно убијање српске дјеце - каже Ковић.
Он истиче да дефиниција геноцида - свјесне намјере да једна заједница буде уништена, коју су дале УН, инсистира на томе да је геноцид и отимање дјеце и мијењање њиховог идентитета.
Оно што ужасава и отежава било какво разумијевање тих догађаја, наводи Ковић, јесу конкретне чињенице о систематском убијању дјеце и подсјећа да о томе свједоче многи извори из Другог свјетског рата.
- На тим великим стратиштима српског народа као што су Гаравице, Стари Брод или Козара или села у околини Бањалуке - Дракулић, Шарговац, Мотике, највећи број жртава чинила су дјеца. У затирању читавих села, а тадашње породице имале су много дјеце, убијани су родитељи и евентуално други чланови задруге - бабе и дедови, али прије свега дјеца - каже Ковић.
Он наглашава да су та дјеца убијана на најстрашније начине.
Ковић напомиње да је осим масовног убијања дјеце у српским селима и градовима, постојало и убијање дјеце у концентрационим логорима, прије свега, у логору Стара Градишка у коме су убијане жене и дјеца или су просто остављани да умиру без хране и основне љекарске његе.
Он подсјећа и на постојање логора за дјецу у Сиску и Јастребарском и истиче да такво уништавање дјеце јесу чињенице какве не познају остале европске земље.
Према његовим ријечима, веома је важно што Република Српска има управо овакав дан у којем се посебно сјећа на убијену српску дјецу.
Он напомиње да не би требало заборавити ни дјецу која су изгубила идентитет, која су отета, одведена у римокатоличке породице и постепено, временом претварана у Хрвате.
- Обрачун са српском дјецом наставио се и у Одбрамбено-отаџбинском рату у коме злочини почињени над дјецом заиста нису били ријеткост - рекао је Ковић за Срну.
Он је указао да је довољно присјетити се да је управо у околини Сребренице, о којој се данас толико много говори, у општинама Сребреница, Братунац, Милићи, Зворник, убијено 72 дјеце, док је према званичним процјенама, више од 400 дјеце прошло најразличитије врсте страдања и тортуре.
Напомињући да то јесу неумољиве и страшне чињенице, Ковић је истакао да је потребно да у култури српског народа те чињенице буду освешћене, без икакве намјере да се било који народ или нација сатанизују и да се било коме намеће колективна кривица.
- Увијек понављам - и жртве и злочинци имају имена и презимена, али потребно је да се ми као култура суочимо са тим, да освијестимо чињеницу геноцида, те најстрашније трауме наше модерне историје, а посебно да освијестимо геноцид почињен над српском дјецом - закључио је Ковић.