Технологија све чешће постаје дадиља дјеци
- Дјеца се данас рађају у дигиталном свијету. Као што уче да ходају или говоре, тако природно уче да прелазе прстом преко екрана, активирају апликације или траже садржаје на "Јутјубу". То је стварност која нас позива да будемо будни, присутни и свјесни - рекла је Зорићева.
Она наводи да се дјечији мозак развија кроз искуство и то првенствено живо, сензорно, емотивно и социјално и не може самостално да испрати темпо технологије.
- Брза смјена слика, звукова, кликова и допамина који се ослобађају сваки пут кад дијете добије нови стимуланс, представљају вјештачки убрзан систем задовољства. То није темпо који прати природни развој пажње, концентрације, толеранције на фрустрацију, саморегулације - наводи Зорићева.
Зорићева каже да је у многим случајевима технологија дадиља.
- Кад родитељ уморно каже: "Само му дам телефон и он се смири", морамо разумјети да није дијете оно које се смирило већ је, можда, престало да показује емоцију коју је прије тога испољавало. Телефон ту не рјешава проблем, он га само утишава. Кад дигитална средства постану често кориштено средство за смиривање, забаву или јело, она постепено преузимају улогу родитеља, његујући однос дјетета са екраном, а не са људима - појашњава Зорићева.
Дуго излагање екрану код најмлађих, каже Зорићева, повезује се с кашњењем у говору, поремећајима пажње, мањом способношћу за емпатију, проблемима у спавању, раздражљивошћу и смањеном флексибилношћу у рјешавању проблема.
Она је указала да старија дјеца све више развијају осјећај незадовољства властитим тијелом усљед изложености "савршеним" дигиталним идентитетима, а тинејџери се често повлаче у свијет виртуелне реалности као замјене за стварне односе у којима се осјећају невиђено или невољено.
Према препорукама стручњака, дјеца до двије године не би уопште требало да буду изложена екрану, а од друге до пете године максимално сат времена дневно и то уз надзор и учешће одраслих.
- Од шесте године па надаље потребно је развити јасна правила и границе у породици око употребе екрана и то кроз разговор, заједничке договоре и лични примјер - наглашава Зорићева.
Она је навела да је ово вријеме у којем технологија више није питање избора, већ свакодневица и да може паментно искористити све што интернет нуди - од учења нових језика, до виртуелних музеја, креативних радионица, образовних игара, али да је кључно да родитељи то раде заједно са дјецом.
- Када дијете истражује дигитални свијет с родитељем, оно добија и мапу и компас. У супротном, препуштено је алгоритмима који не брину о добробити, већ само о времену проведеном на платформи - рекла је Зорићева.
Она је додала да тема технологије и дјетета није само тема савременог родитељства већ темељ будућности, нагласивши да се управо у раним годинама формирају обрасци мишљења, самопоуздање, капацитет за повезивање и емоционална сигурност.
- Ако дијете умјесто живог искуства добије виртуелно - оно ће одрасти знајући више о спољашњем свијету, а мање о себи и својим осјећањима. А без контакта са собом - нема правог контакта с другима - истиче Зорићева.
Она наглашава да технологија није ни добар ни лош "чаробњак" али је моћан.
- А моћ, као што знамо, мора ићи уз одговорност. Поготово када су у питању дјеца - закључила је Зорићева.