latinica  ћирилица
20/07/2025 |  15:25 ⇒ 20:08 | Аутор: РТРС

Какве посљедице ће за привреду имати најављене америчке царине од 30 одсто? (ВИДЕО)

Ближи се 1. август, када Сједињене Државе уводе царине од 30 одсто на робу која стиже из БиХ.
Металска индустрија - Фото: РТРС
Металска индустријаФото: РТРС

Договору са америчком администрацијом, због опструкција из политичког Сарајева, није пружена шанса.

Сада, остаје само да анализирамо како би најбоље могуће било ублажити негативне ефекте мјере званичног Вашингтона и колику ће штету трпјети домаћи привредници, који су дио своје производње пласирали на америчко тржиште.

Предузеће Алумина из Зворника је међу 120 фирми које један дио своје производње пласира на америчко тржиште. Није то велики проценат, али не би жељели да нове царинске тарифе поремете тај извоз.

У односу на Републику Српску, нешто већу робну размјену са Америком имају предузећа из Федерације.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање предузећа су у Сједињене Државе лани извезла око 150 милиона марака робе.

Ако се пореди првих шест мјесеци, ове године извоз је био већи скоро за 100 одсто у односу на исти период прошле године.

Ако се погледа структура извоза у Сједињене Државе предњаче производи намјенске индустрије.

Занимљив податак је да смо лани, у првих шест мјесеци, извезезли оружја и муниције вриједног око 30 милиона марака, а у посљедњих пола године извоз је пао на милион и по.

С друге стране, примјера ради, према подацима УИО извоз жељеза значајно је повећан и већи је за четири милиона.

Прошле године извожене су и електричне машине.

Без обзира колико спољнотрговинска размјена БиХ и Америке била мала, производи који се нађу на њиховом тржишту биће скупљи, што ни у ком случају није добро, јер у питање долази и онако слаба конкурентност.

Могућност коју оставља америчка администрације јесте да предузећа из БиХ отворе производњу у њиховој земљи.

Међутим то је према свему немогућа мисија јер би, према одређенмим истраживањима, за то требало од 12 мјесеци до двије године.

Почетна инвестиција не би смјела бити испод пет милиона евра, а у неким случајевима чак и 15 милиона. О томе наша предузећа не размишљају, али свакако циљ им је да се задрже на америчком тржишту.

Рат политике и геополитике води се економским оружјем.

Од сљедећег мјесеца чини се добија нову димензију. У борби великих свјетских сила ми смо као, и увијек, само колатерална штета. Да ли је срећа што у овом случају немамо значајан извоз у Сједињене Државе или је лоше што је спољнотрговинска размјена тако слаба, нико не зна конкретан одговор.