Мали ризик од ширења антракса из Хрватске у Србију, ситуација се пажљиво прати
Ивањац је рекла за Тањуг да се та болест обично јавља у ограниченим и изолованим подручјима, због чега је могућност ширења заразе у региону мала.
Како је истакла, антракс је зооноза, што значи да се преноси са животиње на човјека, али да се не преноси директно са једне јединке на другу већ контактом са зареженом животињом.
- Најугроженији су људи који професионално долазе у контакт са животињама и њиховим производима - ветеринари, месари, овчари, стригачи вуне и радници у индустрији прераде коже и вуне. Зато се ова болест назива и професионалном - рекла је Ивањац.
Она је појаснила да се болест може пренијети са јединке на јединку само када су заражене животиње заједно смјештене и када се болест преноси из леша на околину.
Због тога су, навела је Ивањац за Тањуг, мјере као што су забрана кретања, карантин, дезинфекција и уклањање лешева кључне у сузбијању болести.
У Србији за сада не постоји ниједно активно жариште, а посљедњи случај забиљежен је 2011. године у Средњобанатском округу.
- То жариште је тада брзо и ефикасно санирано, а захваљујући постојању вакцине, животиње у угроженим подручјима се вакцинишу. То је кључна превентивна мјера којом се болест држи под контролом - рекла је Ивањац.
У Хрватској је потврђен случај антракса (бедренице), опасне заразне болести која погађа животиње, али може бити преносива и на људе.
Зараза је утврђена прошле недјеље на подручју општине Врлика, а надлежне службе су одмах покренуле низ хитних мјера, укључујући обавезно вакцинисање стоке и превентивно лијечење особа антибиотицима које су биле у контакту са зараженим говедом.