У Обријежима код Угљевика живе три генерације Миљановића (ВИДЕО)
У дане празника и када им обавезе дозволе Божидар Бобан Миљановић упреже своје коње у фијакер и са породицом, супругом и четворо дјеце у веселом расположењу одлазе у вожњу.
- Увијек гледам да упрегнем коње и да изведем своју породицу, да их провозам до цркве, тако слава Богу да се захвалимо за све што нам је Господ дао за пшеницу и кукуруз. Имам своју дјецу да су живи и здрави - прича Божидар Бобан Миљановић.
Љубав према коњима Бобану је пренио деда, а он је сада преноси на своју дјецу.
- Имамо у плану да региструјемо коњички клуб, да отоворимо школу јахања за своју дјецу. Не због неке зараде, да могу доћи дјеца са посебни потребама, нисам неко ко пати да зарадим, ишао сам по минус 5, 10 носио дјеци пакетиће, смрзнем се , иње се ухвати по мени, напатио сам се у животу и знам, шта значи кад немаш и кад ти неко мало среће покаже - додао је Божидар.
На његове ријечи надовезују се Сунчица и Раде Миљановић:
- Волим пуно коње, тата ме научио да јашем, не плашим се ништа - каже Сунчица.
Раде каже да помаже тати око посла, али и храни коње.
Божидар обрађује 150 дунума земље, посљедњих година обновио је механизацију захваљујући и подстицајима Владе. У његовим оборима су алпске козе, овце, свиње. Заједно са супругом дијели и обавезе око стоке.
- Читав дан си на ногама око марве око дјеце. Док ох одвезеш школа, вртићи али стигне се све кад су здрави, лијепо је све - наглашава Злата Миљановић.
У дворишту Миљановића шарене се ћилими које је Божидарова мајка Здравка донијела у мираз.
- Мојих руку дјело још сам имала, дала сам, подијелила.Ткало се прије то све радила, а сад неће нико да погледа. Није што се радило него што си био вољан, кад чујеш музику идеш џаба што си вазда био на њиви, копаш, сунце, купиш пшеницу, сад не можеш да изађеш напољу, вруће - присјећа се Здравка.
Свака генерација носи своје радости и бриге, али оптимизам, лијепа ријеч и слога је оно што смо понијели са овог имања.