Вукелић: Јаке Србија и Српска гаранти да се неће поновити "Олуја"
У сусрет обиљежавању три деценије од етничког чишћења и егзодуса Срба из Републике Српске Крајине, Вукелић је истакао да не треба заборавити да је земља, са које су протјерани, вијековима била њихова.
- Ове године обележавамо 30 година и шаљемо поруку да Срби памте злочин који је почињен делу нашег народа у Републици Српској Крајини и да то нећемо заборавити - навео је Вуклетић.
Он је истакао да се, такође, шаље порука да је побиједио живот и да је српски народ из тога изашао као побједник.
- Сачували смо становништво, зато што су ти људи дошли у Србију и Републику Српску, које су их пригрлиле. Срби су добили заштиту и уточиште, пре свега у Србији, али и у Српској, које су гаранти да нам се `Олуја` неће поновити - поручио је Вукелић.
Он је изјавио да је један број Срба из Републике Српске Крајине можда и могао да остане у тој "новоформираној НДХ", али је, ризикујући све и остављајући комплетну имовину, кренуо у неизвјесност.
- Кренуо је ка неизвесности, али и слободи, зато што Србин жели да живи као слободан, а не поробљен - указао је Вукелић, који је као дјечак са породицом на почетку ратних сукоба напустио Хрватску.
Он је рекао да му је драго што се посљедњих година, захваљујући иницијативама предсједника Србије Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорад Додика, важни и трагични догађаји из националне историје обиљежавају на достојанствен начин.
Позвао је грађане да се и ове године у што већем броју окупе на обиљежавању три деценије од "Олује" да би одали пошту страдалима и опоменули шта се може десити ако се не буде мислило о прошлости и историји.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а у евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.