Свједочанство Радомира Ђурђевића, који је изгубио брата и бринуо о његовој дјеци

За Меморијални центар Српске свједочио је Радомир Ђурђевић

Милан Ђурђевић, ветеринарски техничар, живот је изгубио 8. новембра 1992. године у Човића пољу на орашком ратишту.

- Био је то честит, вјерујући човјек - испричао је Радомир, који је преузео бригу о братовој дјеци, трудећи се да их изведе на прави пут.

Присјећајући се свог и братовог животног пута, Радомир је истакао да су били поштена сеоска породица, да је Милан радио у ветеринарској станици и био веома цијењен у свом крају.

- Брат ми је међу првима отишао на ратиште и погинуо. Отац ми је умро 1994. у 62. години. Кажу стари, умро је од жалости за својим дјететом - рекао је Радомир.

Најмлађи Миланов син имао је свега пет година када је стигла вијест о погибији, а други син, двадесетак дана након навршеног пунољетства, добија позив за војску, саопштено је из Меморијалног центра.

- Отишао је на Мањачу на обуку, био је три мјесеца горе, па ушао у 16. бригаду и цијели рат провео на фронту. Сада живи у Шапцу - навео је он.

Радомир је остао неожењен јер, како каже, није мислио о себи, гледао је да братову дјецу изведе на пут.

- Хвала Богу, сви сада имају породице, куће, станове. Само тај синовац у Шапцу је оболио. Рат, проклети, оставио је посљедице. Имао је операцију, извадио један бубрег и није баш најбољег здравља. Ја сам прихватио тог најмлађег сина, пет година је био са мном - рекао је Радомир.

Он је истакао како и данас сања брата, да нешто раде заједно, док су дјеца око њих.

Радомир је истакао да му Република Српска и слобода сада значе све.

- То ми је и отац, и мајка пошто њих више немам, нити своје дјеце. Све ми је Република Српска и та слобода. Баш кад чујем да неко каже нешто против Републике Српске, то ме дотакне, најежим се дебело - каже Радомир.

Сматра да је добро да ово остане у архивама јер времена пролазе, једног дана ће то неко гледати.

- Многи су у овом рату изгинули, а нису били ни ожењени. Иза њих нико није остао - додао је Радомир.

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић истакао је да су оваква лична свједочења кључна за очување историјске истине о страдању српског народа.

Меморијални центар Републике Српске активно прикупља и евидентира свједочанства чланова породица погинулих и несталих цивила и војника, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео материјала о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату.