Хрватска удружења против обиљежавања антифашистичких тековина у Србу
Из СНВ-а истичу да је ријеч о традиционалном обиљежавању и да устанак 27. јула 1941. године није био само гола одбрана живота српскога народа на том простору, већ почетак у којем су слогу у оружаном братству нашли Далматинци и Личани, Хрвати и Срби, створивши слободну територију у Хрватској и БиХ.
Полагање вијенаца, обраћање званичника и културно-умјетнички програм планиран је за 18.00 часова код Споменика устанку народа Хрватске.
Забрану антифашистичког скупа тражила су, између осталог, удружења политичких затвореника, домобрана и обредног здруга.
Српски устаници у Лици поразили су усташе и ослободили мјесто Срб 27. јула 1941. године, што је деценијама лажно представљано као "устанак народа Хрватске".
Усташе су претходно заузеле село и починиле тешке злочине над српским становништвом.
Срби су разорили пругу Книн-Дрвар, разбили у кланцу, код Срба, чету усташа и потом заузели Отрић и Доњи Лапац.
Српски устанак против усташа и њемачких окупатора, послије Книнске Крајине, захватио је Далмацију, Кордун, Банију и западну Славонију.
Срби су, према званичним подацима из доба СФРЈ, све до краја 1943. године чинили 70 до 80 одсто партизанских јединица на простору данашње Хрватске и БиХ.