Павловић и Којић о оптужбама за негирањем догађаја из Сребренице: Никада нећемо престати да причамо истину (ВИДЕО)
У Извјештају су детаљно набројани сви они који су на било који начин, како се то каже "негирали геноцид" - укупно 99 случајева негирања геноцида у јавном простору БиХ и регије.
Забиљежено је 76 случајева активног порицања геноцида и 21 случај релативизације злочина, те по један случај подршке починитељима, признавања злочина, али не и геноцида и тријумфалистичког дискурса.
Једни од оних који су по том извјештају негирали геноцид, јесу и Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба Сребренице, те Душан Павловић, директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, који су поводом ове теме били и гости нашег Јутарњег програма.
- Ја нећу престати то да радим, ма колико то њима сметало. Увијек ћу причати о жртвама српског народа, и то њих погађа. Зар јер негирање геноцида када тражим да се изгради меморијални центар у Братунцу за српске жртве? Већина људи нажалост не смије да говори да су и Срби страдали на подручју Подриња. Континуирано раде на томе да од жртве праве злочинце, а од злочинаца жртве - нагласио је Којић.
Он јасно подвлачи да му нико не може забранити да има и износи своје мишљење.
- Знам шта сам преживио у рату, моји сународници, ако причамо о Подрињу, од Првог, преко Другог свјетског рата, па до овог посљедњег сукоба, почињен је геноцид над српским народом - додао је Којић.
Којић истиче да по свему судећи помирења у Подрињу неће бити још дуго времена.
- Све док неко са друге стране не дође на наша гробља, изрази саучешће над нашим гробовима, помирења неће бити. Ми имамо данас "Мајке Сребренице". Морам бити груб па рећи, да никада нисмо имали "Мајке Јасеновца", или "Мајке Аушвица". Знате зашто? Зато што су у тим казаматима већина популације убијена на најстрашније начине, док је у Сребреници већина становништва преживјела и то је чињеница - нагласио је Којић.
Павловић наводи да је цијела прича о геноциду комплексна.
- Већ у периоду 1992. године највиши дужносници СДА у својим актима кажу да је над њиховим народом почињен геноцид. У том периоду креће кампања да се призна геноцид над Јерменима, а Турска је изузетно заинтересована да то "покрије" неким новим догађајем, и у БиХ су видјели најбољу шансу - поручује Павловић.
Он истиче да је и тада био циљ стварање исламске државе.
- По сваку цијену им је требао геноцид да би успјели у својим намјерама. Већ од 1996. године форсира се прича да је у БиХ почињен геноцид над Бошњацима. Имамо право и обавезу да истражујемо шта се све дешавало на простору Сребренице - додао је Павловић.
Према његовим ријечима ниједна пресуда не може и не смије да пише историју.
- И сам сам осуђен као неко ко негира геноцид, а користио сам 95 одсто онога што је њихова страна написала о тим догађајима. Никада нисам полемисао о томе да ли су пресуде ваљане, нити сам утврђивао да ли је био геноцид, али сам опет стављен на страну оних који су непријатељи државе БиХ, јер оно што сам истражио коси се са њиховим "извјештајима", који су такви какви су. Имали смо приједлог да се одабере заједнички датум за поменом жртава са свих страна, и наравно то је одбијено у Сарајеву уз међународну асистенцију, јер је већ створен наратив који народ мора бити жртва - нагласио је Павловић.
Он напомиње да данас имамо бројне познате и признате стручњаке са свих меридијана свијета који јасно кажу да у Сребреници се није десио геноцид.
- Не постоји дефениција геноцида над ратним заробљеницима. Када сам питао бројне стручњаке зашто нацистички злочини над 2,5 милиона руских заробљеника није геноцид, увијек добијем исти одговор: "Зато што су они били војници". Такав је случај је био у Сребреници - закључио је Павловић.