"Листа чекања" постала "листа смрти"; Онколошки пацијенти у ФБиХ без права на правовремено лијечење (ВИДЕО)
Истовремено, од 2019. године није ажурирана листа лијекова доступних за онколошке пацијенте.
Закон се крши, одговорности нема, а број смртних случајева све већи.
Док болест не чека и напредује, онколошким пацијентима федерални систем поручује – "сачекај". Тако и у случају Азре Бабаић.
Рак дојке први пут јој је дијагностификован 2013. године. Убрзо се излијечила, али је деценију касније мамографија показала да се болест вратила.
Каже, након утврђених метастаза, преписан јој је лијек. Међутим, завршила је на "листи чекања".
- То је уствари листа смрти. Жене чекају по годину дана. Или га је добила или није добила, сутрадан прочитамо да је умрла. Ја се не надам за себе, ја сам старија жена, али жалосно је, омладина нам оде, умире, због чекања лијека. Ништа не знају да ти кажу. Само кажу "нема новца". Мислим да не говоре истину - прича Бабаићева.
Потребни лијек је у међувремену добила од Кантона Сарајево који је, уз Босанско-подрињски кантон збринуо онколошке пацијенте са листи чекања. Но, нема рјешења за онколошке пацијенте у остатку Федерације.
Закључно са посљедњим даном јуна на Листи чекања Фонда солидарности је 1.261 захтјев.
У федералном Заводу здравственог осигурања нам појашњавају да овај број не одговара нужно броју пацијената, јер неки чекају на више лијекова.
Но, цифра је свакако алармантна. Као и чињеница да је већина онколошких пацијената принуђена продавати имовину да би обезбиједила новац за лијек. Онај који би им требао бити бесплатан.
- Нико од нас обичних смртника нема толико новаца са стране да би могао одвојити по неколико десетина хиљада марака сваког мјесеца да би дао на лијекове. О чему ми причамо? Ја имам чланице у Удружењу којима је луксуз купити килограм, два мандарина да појачају свој имунитет, а да не говоримо о свим овим скупим лијековима и то је наша реалност - наводи Енида Глушац, предсједница Удружења особа обољелих и лијечених од тумора дојке "Ренесанса".
Листу чекања не диктира хитност, него новац. А њега нема довољно, кажу у федералном Заводу здравственог осигурања.
Предлажу смањење или укидање ПДВ-а на лијекове или усмјеравање дијела прихода од акциза на дуван и алкохол ка фондовима за лијечење тешко обољелих.
Све како би се смањиле листе и обезбиједила финансијска стабилност Фонда солидарности.
Не охрабрује информација да је готово исту суму за здравство федерална Влада предвидјела и у наредној години.
- Прије свега ја бих као одговорног укључила и Владу, јер и Влада има знатан удио у цијелој овој причи, јер што се тиче Завода здравственог осигурања, тачније Фонда солидарности, већ преко 20 година све ове досадашње владе не уплаћују довољно новаца - наводи Глушац.
Федерална Влада требала би донијети и одлуку о ревидираној Листи онколошких лијекова, а на приједлог ресорног министарства.
Међутим, на то се чека од 2019. године. Зашто, не одговарају ни пацијентима ни нама.
Охрабрује тек информација да је формирана комисија која ће се након готово седам година бавити овим питањем.
Закон у Федерацији прописује да би се тај поступак требао радити једном годишње. Тако оно што је у свијету већ одавно доступно у Федерацији није.
И ту није крај агонији за онколошке пацијенте. На стотине њих и не може доћи на листу чекања.
Спорним сматрају то што комисије унутар ресорног министарства прописују листе индикација.
Тачније, одређују који ће лијек бити препоручен за који карцином.
- Уколико ваш ординирајући онколог одлучи да тај лијек вама помаже, рецимо код карцинома дојке, а он је индициран искључиво код карцинома, примјера ради дебелог цријева, ви тај лијек не можете ни добити, ни рефундирати, не можете ни на листу чекања, једино што вам остаје то је да све своје могућности исцрпите потпуно, буџете, сву своју породицу, фамилију, пријатеље, неријетко и хуманитарне организације - рекла је Елдина Зољ, новинарка и чланица Удружења "Ренесанса".
Огроман проблем је, кажу у "Ренесанси" и тај што не постоји регистар обољелих.
Тако нема званичних цифри, али постоје свједочења, попут ових жена, али и оних који су изгубили живот, чекајући на лијек, због нечијег немара.
Зато оне које и даље воде лавовску битку апелују управо на надлежне који имају моћ одлучивања у својим рукама.