РЕХАБИЛИТОВАН МИНИСТАР ДВОРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Суд је усвојио захтјев за рехабилитацијом, који је поднијела његова кћерка Олга Антић Шахурски, и утврдио да је Антић 1949. године осуђен као жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога, па је укинуо затворску казну од 15 година и поништио одузимање имовине и грађанских права. Виши суд је у својој одлуци о рехабилитацији оцијенио да је некадашњи Окружни суд за град Београд осудио Антића само зато што је био министар Двора Карађорђевића, а не због конкретно почињеног кривичног дјела. У одлуци о рехабилитацији се наводи да приликом суђења Антићу нису поштована његова грађанска права, као ни право на одбрану и право на коришћење правног лијека, а све је учињено из идеолошких и политичких разлога. Антић је пресудом Окружног суда за град Београд 1949. године проглашен кривим због извршења злочина издаје домовине и осуђен на казну затвора од 15 година и на казну конфискације цјелокупне имовине у корист државе. Њему су била одузета и сва грађанска права, као што су бирачко право, право на стицање и вршење функција у друштвеним организацијама и удружењима, право јавног иступања, право ношења почасног звања, ордена и одликовања, право на државну или другу јавну службу, те право на пензију у трајању од пет година. Антић је био министар Двора владарске куће Карађорђевић од 1932. године све до пуча 27. марта 1941. године, а на препоруку кнеза намјесника Павла Карађорђевића добио је титулу витеза викторијанског краљевског реда у јулу 1939. године, за владе британског краља Џорџа Шестог. На указу који је Антићу дао право да до краја живота носи титулу енглеског сера, стоји потпис Великог мајстора сувереног реда – краљице Елизабете (мајке данашње енглеске краљице). Ни прије ни послије њега није било Србина коме је енглеска круна указала такву част, све до данас. Само је кнез Павле Карађорђевић, као племић, имао највише британско одликовање – Орден подвезице. Антић је био син Никодија Антића, трговца из Бољевца, који је као секретар радикалног одбора био осуђен на смрт од Пријеког суда 1883. године због учешћа у Тимочкој буни против краља Милана Обреновића, али казна му је била преиначена у двадесет година робије коју је до 1886. издржавао у београдској тврђави. Милан Антић је завршио студије права у Женеви, након чега је постављен за секретара у Министарству иностраних дела Србије. Првог септембра 1915. године постао је најмлађи секретар Николе Пашића, кога прати у повлачењу преко албанских планина у Грчку. У Риму је упознао своју будућу супругу Агату, кћерку посљедњег хрватског бана (1917-1918) Антуна Драгутина Михаловића. Антић је 25. децембра 1932. године, вољом краља Александра Карађорђевића, постао министар двора, што је остао све до 27. марта 1941. године.