Берба малина завршена, род уполовљен, а цијена још непозната
Узгајивачи истичу да је овогодишњи принос малине за 50 одсто слабији од претходних година, што је посљедица суше у најкритичњем периоду за развој плода.
Произвођачи су забринути због слабог рода, али и још неизвјесне цијене и рокова исплате за испоручену малину.
Они кажу да је у сусједној Србији цијена малине премашила 10 КМ за килограм и да се исплата већ обавља, а откупљивачи са лијеве обале Дрине, у Републици Српској, тек најављују да ће могућа откупна цијена износити између шест и 6,5 КМ за килограм.
Још се не зна када ће цијена бити озваничена, а камоли када ће почети и бити завршена исплата преузетих количина малине.
Произвођачима је та цијена неприхватљива.
Предсједник Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића "Виламет" Иван Стојановић каже да поједини узгајивачи најављују организовање протеста ако цијена малине буде нижа од осам КМ за килограм.
- То је најнижа цијена која омогућава минималну исплативост малинарима - оцјењује Стојановић.
Он истиче да се, због неизвјесности цијене и рокова наплате малине, знатно смањује број узгајивача, као и површина под овом културом.
Малинари питају зашто им се не дозвољава да превезу малину преко моста у сусједну Љубовију у Србији и тако остваре зараду за свој рад, док то чине откупљивачи-хладњачари, који без икаквих улагања на тај начин остварују зараду дупло већу од произвођача.
Зоран Гвозденовић, ратни војни инвалид из братуначког насеља Подградац већ 12 година бави се узгојем малине.
Он је рекао Срни да је у малинарству, као и у осталим пољопривредним дјелатностима, било лошијих родних година, али да је ова најлошија.
- Ове године род је за више од 50 одсто слабији него лани, а ни прошлогодишњи није био завидан. Хладњачари најављују откупну цијену шест КМ за килограм, што је неприхватљиво - каже Гвозденовић.
Он објашњава да је у Србији цијена од 600 до 650 динара, што је 10 и више КМ за килограм.
- Овдје узгајивачи сматрају да је реална цијена 8,5 КМ за килограм и да не смије бити нижа од осам КМ. Ако се то деси доћи ће до незадовољства и протеста - упозорава Гвозденовић.
Према његовим ријечима, не смије се дозволити пљачка малинара и гашење малинарства, те омогућавање хладњачарима да само за превоз малине преко Дрине остваре дуплу зараду у односу на произвођаче.
Гвозденовић указује да неизвјесност цијене и термина наплате предатог рода малине, те уцјене хладњачара, доводе до тога да све већи број узгајивача овог воћа одустаје од производње у посљедњих неколико година, иако се очекивало да ће број узгајивача расти, да је малинарство перспектива за рурално становништво и да ће омогућити одрживост на селу.
- Смањује се број произвођача и површина под малином, као и количина рода која је са 4.500 тона прије неколико година смањена на 2.500 тона прошле године, а овогодишњи род је упола мањи - напомиње Гвозденовић.