"Олуја" настављена и након "Олује": Срби у Хрватској сведени на статистичку грешку (ВИДЕО)
- Најтрагичније што се десило, јесте оно што су животи однесени - каже Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас".
А бројеви однесених живота су неумољиви. 1903 убијене и нестале особе током и након акције Олуја. 66 одсто цивила. Готово двоструко више од постотка цивила у укупном броју жртава током рата, на српској и на хрватској страни.
- Чак три четвртине је старије од 60 година. А међу женама, чак четири петине су старије од 60 година. То јесу заправо те црне бројке - додао је Штрбац.
Бројке, додуше, прелиминарне, саопштили су и из Хрватске. Збрајала их је невладина организација Документа. Идентитификоване су 2.353 жртве Олује, углавном српске националности. Представљајући резултате, из овог центра чуло се и оно што се у Хрватској готово никада није чуло – Олуја има лице и наличје.
- Олуја се слави као побједа, а тако ће се ускоро славити и мимоходом у Загребу. С друге стране рата, везана је за егзодус, уз убијање цивила, уз неразјашњене судбине несталих - каже Весна Тершелић, руководилац Документе – Центра за суочавање са прошлошћу.
Тако се у сусрет обиљежавању 30 година од прогона и страдања Срба у Олуји, макар у једној НВО у Хрватској причало и о српским жртвама. А било их је 1747, према подацима Документе.
- Што се тиче жртава српске националности, највише је цивила 1.055 и 472 војника. Највећи број хрватских жртава отпада на војнике, 371, а било је и 60 цивила - истакао је Никола Мокровић, координатор истраживања.
Бројеви су неумољиви и када је ријеч о садашњој српској заједници у Хрватској. Од пријератних 581.633 Срба, тај број према попису из 2021. пао је на 123.892, што је тек 3,2 одсто становника. Aко је судити по статистици, умањивању права Срба, њиховој насилној асимилацији, Олуја, чини се, није завршена у августу 1995. године.
- Ми, имамо исто, обиљежавање сјећања на жртве Олује о којима нико не говори. О тим људима, као да нису постојали. Као да је 2.000 људи. Не знам, мислим, да неко посијече 2.000 стабала, да би се о томе причало. Али, они су Срби вјероватно, немају право и потребу да се о њима прича - нагласио је Срђан Колар, замјеник градоначелника Вуковара, представник Срба.
Немају право на запослење, писмо, споменике, повратак на кућно огњиште. А повратка и останка, сматрају правници, можда би и било, да постоји бар једна пресуда хрватским генералима за злочине почињене у Олуји. Али нема је, ни 30 година након ове операције.