latinica  ћирилица
31/07/2025 |  08:57 | Аутор: СРНА

Жарковић: За геноцид над Србима у "Олуји" нико није одговарао

Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић сматра да је у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" у Републици Српској Крајини 1995. године извршен геноцид над српским народом за који, ни након три деценије, још нико није одговарао.
Крсто Жарковић - Фото: РТРС
Крсто ЖарковићФото: РТРС

- Најбољи доказ о планираном геноциду над Србима је састанак бившег хрватског предсједника Фрање Туђмана са војним и политичким званичницима Хрватске на Брионима, пред "Олују", на којем је издао наредбу - "протјерати, побити и прекрстити Србе" - рекао је Жарковић Срни.

Он је напоменуо да је геноцид над Србима у Хрватској почео још 1991. године у селу Кип, општина Дарувар, гдје су паравојне јединице Томислава Мерчепа упале у село, дио становништва побиле, протјерале и затвориле у Марино Село.

Жарковић је указао да прогон Срба у Хрватској траје и три деценије након "Олује" - величањем усташтва, позивом на линч Срба, што је показано на недавном концерту Марка Перковића Томпсона у Загребу, па је живот оних који су тамо остали сваким даном све тежи.

- Доказ за то је и Закон о гробљима који је усвојен у Хрватском сабору, који јасно говори о дискриминацији Срба јер на српским гробовима не могу бити имена исписана ћирилицом, посебно за оне који су погинули у протеклом рату - каже Жарковић.

Жарковић не искључује могућност да међународна заједница Србима у Хрватској врати право на политичку и културну аутономију у случају одржавања нове међународне конференције о границама на Балкану.

- Срби у Хрватској су прије рата били конститутиван народ и чинили 12 одсто тадашњег становништва. Сада их нема ни два одсто у Хрватској из чега је јасно видљиво да је почињен геноцид и етничкио чишћење за шта нико није није одговарао - нагласио је Жарковић.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", током "Олује" је протјерано више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.