У БиХ није забиљежена болест плавог језика
Он је истакао да Канцеларија за ветеринарство, у складу са информацијама из региона, доноси одређене превентивне мјере.
Бошковић је напоменуо да је министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац издао налог Канцеларији да активира Заједнички центар за контролу заразних болести с циљем спречавања уноса и ширења болести плавог језика у БиХ.
- Ми смо сједницу Кризног штаба ионако планирали у овој сједници, а сад смо је мало убрзали и заказали за уторак, 5. августа - рекао је он.
Бошковић је навео да су и до сада редовно засједали, не само због болести плавог језика, него и појаве заразне болести бедренице, односно антракса у Хрватској, као и болести кргаве коже која је дијагностикована у Француској и Италији.
Он је појаснио да плави језик не спада у категорију толико опасних заразних болести и да је већ у процедури да са тренутне листе Ц полако склизне и на листу Д заразних болести.
Бошковић је подсјетио да је плави језик дијагностикован раније у БиХ - 2002. године, па 2006, 2014. и 2017. и 2018. године.
- Она обично напада мале преживаре, углавном овце и козе, с тим да говеда буду чешће преносиоци него да имају неке клиничке знакове болести. Најновији случајеви плавог језика су забиљежени у Хрватској, али и у Србији, у Пчињском округу и ми у складу са тим информацијама доносимо одређене превентивне мјере - рекао је Бошковић за Срну.
Он је појаснио да је за увоз живих животиња потребно да у земљи одакле се увози нема регисторваних случајева плавог језика, затим да се врши вакцинације грла против те болести или да увозници доставе потврду да су животиње здраве, односно да су рађене лабораторијске претраге.
Бошковић каже да се на овај начин смањује могућност за преношење болести скоро на мининум.
- Битно је рећи да се ова болест преноси путем инсеката - навео је Бошковић.
У Хрватској је 28. јула потврђен први случај плавог језика.