Тодоров: "Олуја" - трагедија која траје и данас кроз системску дискриминацију Срба
- О овој операцији не говоримо искључиво ради прошлости, већ у име будућности, јер без истине, уважавања страдања других и правде за све жртве, нема стварног помирења. Оно остаје само привид - навео је Тодоров у ауторском тексту за Срну.
Он је истакао да се злочини над српским народом на крају 20. вијека не могу посматрати ван контекста злочина и геноцида из периода Другог свјетског рата.
"Олуја" је, додао је он, један од највећих злочина етничког чишћења у свијету послије Другог свјетског рата са више од 250.000 протјераних.
- Иако Хрватска поседује задовољавајући мањински правни оквир, у пракси постоје многобројне опструкције у остваривању уставом и законима гарантованих права - рекао је Тодоров.
Он је напоменуо да је право Срба на слободно изјашњавање о националној припадности, као једно од основних мањинских начела, континуирано угрожено у Хрватској.
Томе, како каже, доприносе случајеви говора мржње, историјског ревизионизма, дискриминације српског народа, укључујући право на запошљавање, константне опструкције које се тичу примјене права на употребу српског језика и писма, физичко насиље и оштећење имовине које директно утиче на економску неодрживост, посебно у повратничким срединама.
Тодоров је поручио да ће се Србија одлучно борити против ћутања о српским жртвама, али да никада неће позивати на нове сукобе, јер жели да се развија у сарадњи са свима у региону.
- Србија жели помирење и мир, добросусједске односе са комшијама у региону који су засновани на међусобном уважавању и поштовању свих жртава ратова који су се одиграли у посљедњој деценији 20. вијека, без обзира којој нацији те жртве припадале - навео је Тодоров.
Он је подсјетио да су од 4. до 7. августа 1995. године оружане снаге Хрватске у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ извршиле напад на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, области у саставу тадашње Републике Српске Крајине.
Напад је извршен упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН, под називом сектори "Југ" и "Сјевер", и да су представници Републике Српске Крајине дан прије почетка напада у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.
Против српског становништва у овим областима - око 230.000 житеља, са око 30.000 војника - ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа одбране.
За неколико дана неравноправне борбе, сломљен је отпор војске Републике Српске Крајине и српско становништво, њих око 250.000, креће у егзодус са својих вјековних огњишта, повлачењем на исток у правцу Републике Српске и Србије.
Од 2014. године, Република Србија и Република Српска заједнички обиљежавају годишњице страдања српског народа у хрватској војној операцији "Олуја".
- Годишњицу "Олује", која се у Хрватској прославља као велики празник, ми обиљежавамо као Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" - навео је Тодоров.
Напоменуо је да до данашњег дана није прецизно утврђен број жртава "Олује".
Материјална штета је несагледива - уништено је 25.000 кућа, 78 православних цркава, 13.000 објеката, 96 музеја, 181 православно гробље, 410 радњи, 920 споменика, 352 трговинске радње, 52 дома здравља и сви индустријски погони.
По питању демографске структуре након акције "Олуја", Тодоров каже да је према попису из 1991. године у Хрватској живјело 581.663 Срба или 12,2 одсто укупног становништва, док је попис из 2021. године показао да у Хрватској има 123.892 Срба, односно 3,2 одсто од укупног становништва.
Тодоров је навео да је након грађанског рата и масовног егзодуса српског народа, број Срба пао за три четвртине.
- Срби, дакле, данас у већем броју у Хрватској живе на подручјима која нису била захваћена операцијом "Олуја" - рекао је Тодоров.
Операцију "Олуја", каже, није могуће сагледавати изоловано од ширег историјског контекста страдања српскога народа на простору данашње Хрватске током 20. вијека.
Тодоров је указао да данас готово нико у Европи и свијету не говори о геноциду над српским народом на тлу нацистичке творевине Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату.
- Стравична прича о концентрационим логорима Јасеновац, Стара Градишка, систему логора Јадовно-Госпић-Паг, укључујући и логор за дјецу, у којима је страдало више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома, обавијена је велом ћутања - закључио је Тодоров.