"Олуја" - 30 година туге (ВИДЕО)
Прије 30 година 200.000 хрватских војника кренуло је на 180.000 Срба, од чега 30.000 наоружаних резериста.
Током егзодуса Срба из Републике Српске Крајине, убијене су и нестале 1.903 особе, протјерано њих више од 220.000, уништено више од 40.000 објеката.
У Хрватској парада на мору и копну, Томпсон у Сињу, славље у Книну, а у Србији и Републици Српској свијеће и три деценије туге. Свједоци кажу да су Срби изиграни од међународне заједнице јер је дан уочи напада хрватске војске, српска делегација разговарала у Женеви са Столтенбергом, а Милан Бабић, тадашњи предсједник Владе са америчким амбасадором Питером Галбрајтом о прихватању Споразума З4.
- Негдје око поноћи из Загреба се јавио Галбрајт, ми смо ту, Бабић каже ево рекао ми је да је био са предсједником Туђманом и изгледа да напада нема. Ми смо у том тренутку наивно вјеровали... Нажалост, нас у пет сати буде и кажу кренуо је напад - прича Миле Боснић, бишви министар у Влади РСК.
Када су Хрвати схватили да Срби желе да прихвате мировни споразум З4 напустили су разговоре, каже Боснић. Радио Загреб у пет ујутро емитовао је проглас Фрање Туђманда, а онда су услиједили неселективни удари са Динаре.
- Први удар, то је врло битно, је извео НАТО, њихови авиони су бомбардовали наше везе релеје да би онемогућили нашу везу и противваздушну одбрану - каже Боснић.
За само 48 сати подручје бивше Републике Српске Крајине било је етнички чисто. 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен Книн, у којем је прије "Олује" живјело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске Крајине бројала око 30.000 војника. Хрватско правосуђе процесуирало је 4.000 лица за ратне злочине. Од тога само су три одсто припадници хрватске војске. Тузилаштво БиХ још увијек води истрагу против НН лица за почињене злочине на Петровачкој и Приједорској цести.
- Својевремено су нам одговорили да нису подигли оптужницу зато што им Хрвати нису одговорили на захтјеве који су пилоти управљали авионима. Ми знамо да им Хрвати нису одговорили нити ће им икада дати та имена - каже Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра Веритас.
Ратко Личина, бивши посланик у Сабору Хрвтске сматра да је суђење Готовини, Маркачу и Чермаку била намјештаљка.
- Обухватили су око хиљаду жртава, иако их има преко двије хиљаде, са посебним освртом на убиства која се дешавају у другој половини августа и септембру за ово војно одговоран је био Чермак, а он је ослобођен - каже Личина.
У новембру 2012. Апелационо вијеће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протјеривања Срба из Крајине. 2.000 погинулих и 220.000 протјераних Срба из Крајине за Хашки суд били су само бројка.