Бубић: Пресуда Уставу Републике Српске
Бубић је истакао да је оваквом пресудом Суд БиХ срушио уставни поредак БиХ, супротно наративу у дијелу јавности како га оваквом пресудом наводно брани.
- Хипотеза да се пресудом брани БиХ потпуно је правно неоснована. Можда се брани БиХ замишљена у нечијој глави, од оних који понављају мантру о "Дејтонском споразуму као луђачкој кошуљи", али се у сваком случају не брани БиХ како је утемељена важећим уставним поретком БиХ успостављеним Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, примарно Уставом БиХ, Уставом Републике Српске и Уставом Федерације БиХ - навео је Бубић.
Писану изјаву адвоката Бубића Срна преноси у цијелости:
У кривичном поступку против предсједника Милорада Додика није још уручена другостепена пресуда Суда БиХ. Али знамо да је одбијањем жалбе одбране постала "правоснажна" тврдња из чињеничног описа првостепене пресуде да је предсједник Додик кривично дјело извршио вршењем овлаштења из Устава Републике Српске.
Тиме није пресуђено само појединцу већ је пресуђено Уставу Републике Српске. Зато је одбрана истицала током поступка, посебно у завршној ријечи, да се у кривичном поступку брани дјело, а не само човјек. Супротно типичној ситуацији да адвокати бране човјека, а не дјело.
ИСКЉУЧЕЊЕ ПРОТИВПРАВНОСТИ
У било којој држави гдје је владавина права ни један редовни суд не може осудити појединца који не само да поступа у складу с уставом, већ непосредно врши овлаштење прописано уставом. У току кривичног поступка, посебно детаљно у завршној ријечи, овај приговор одбране се образлагао институтом искључења противправности. Обиљежје противправности код сваког кривичног дјела је укључено у сам појам кривичног дјела у општем дијелу Кривичног закона БиХ (члан 20). Међутим, у првостепеној пресуди о томе није било ни ријечи (?!), па ће бити интересантно како се овај у жалби поновљен приговор образложио у другостепеној пресуди?
У чињеничном опису осуђујућег дијела првостепене пресуде Суд БиХ наводи:
"Милорад Додик, као службена особа у институцији Републике Српске, у својству предсједника Републике Српске, користећи овласти прописане чланом 80. став 1. тачка 4. Устава Републике Српске донио Указ..."
КОРАК ДАЉЕ У ОДНОСУ НА ПРЕСУДЕ УСТАВНОГ СУДА БиХ О ИМОВИНИ
Било је разумно дилему у вези недостатка противправности отклонити прије потврђивања оптужнице. Или бар током кривичног поступка, како било ко може починити кривично дјело ако неспорно користи уставно овлашћење и према самом чињеничном опису наводног кривичног дјела? По схватању одбране ово је правно неотклоњив цонтрадицтио ин адјецте који је сам за себе требао довести до одбијајуће пресуде.
Игнорисање приговора противправности очигледан је доказ да је мета поступка Устав Републике Српске. Не само његова маргинализација, већ потпуно обеснажење. Након одлуке Уставног суда БиХ да "Република Српска не може бити титулар права својине..." (одлука У-4/2021 и др.), оваквом пресудом требало је завршити пројекат потпуне правне девастације Републике Српске.
Наравно, све ово је важно у околностима када је Устав Републике Српске усклађен с Уставом БиХ. А усклађен је и по ставу Венецијанске комисије. И да је својеврсна правна антиномија инкриминисање понашања уставног предсједника Републике Српске по њеном Уставу. Правно би било нелогично и неприхватљиво да се на нивоу БиХ усвајају закони који би онда производили потребу да се ентитетски устави усаглашавају с таквим законима? На такав начин не функционише правни поредак ни у једној сложеној, федералној држави, каква је и БиХ. Еволуција америчког федерализма развила је доктрину двојног суверенитета, и савезне државе и федералне јединице. Као што је познато Устав БиХ припремили су амерички адвокати.
ПРЕСУДА РУШИ ПРАВНИ ПОРЕДАК У БиХ
Зато је нужно поновити у јавности да је оваквом пресудом Суд БиХ срушио уставни поредак БиХ, супротно наративу у дијелу јавности како га оваквом пресудом наводно брани. Хипотеза да се пресудом брани БиХ потпуно је правно неоснована. Можда се брани БиХ замишљена у нечијој глави, од оних који понављају мантру о "Дејтонском споразуму као луђачкој кошуљи", али се у сваком случају не брани БиХ како је утемељена важећим уставним поретком БиХ успостављеним Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, примарно Уставом БиХ, Уставом Републике Српске и Уставом Федерације БиХ.
РЕДОВАН СУД САМО МОЖЕ АКЦЕПТИРАТИ УСТАВНУ НОРМУ
Сад је потпуно огољено да у оваквом кривичном поступку није била ријеч о индивидуалној кривичној одговорности против појединца који је наводно починио неко кривично дјело. Штавише, резултат кривичног поступка против уставног предсједника не можемо свести само на констатацију да је ограничен на мијешање судске власти у изборну вољу грађана на начин да се елиминише политички противник. Ово је пресуда Уставу Републике Српске. Народски речено, оваквом изреком /чињеничним описом/ Суд БиХ је Устав Републике Српске објесио мачку о реп. Ово је потпуно неодговорно понашање суда јер редован суд било којег нивоа нема ништа са уставно-правном материјом, осим што позитивно-правна уставна рјешења само може акцептирати као таква. Евидентно је ријеч о правној произвољности са штетним посљедицама које је у садашњем тренутку тешко сагледати.