Премијерно приказан спот за пјесму "Кад запјевам ја и сеја мила" етно групе Траг (ВИДЕО)
Спот је објављен на Јутјуб каналу Трага.
Као основа и инспирација за овај музички аранжман послужила је српска изворна пјесма из Книнске Крајине "Кад запјевам ја и сеја мила".
Ову "грокталицу" забиљежио је Драгослав Девић, 1978. године у селу Жегар, регији Буковица. Грокталице спадају у старе вокалне традиције далматинских Срба и присутне су нарочито на територији Равних Котара и Буковице. Данас се углавном пјевају стилизовано, а само стари пјевачи су упознати са некадашњим техникама њихове интерпретације. Стари вокални стил је препознатљив по архаичним техикама као што су ојкање, употреба нетемперованих скала и дисонантних акорда.
С обзиром на то да се након протјеривања српског народа са тих простора, које је кулминирало у НДХ и рату деведесетих, тек мали број Срба вратио на ове територије, те да је то махом стара популација, културна баштина тог краја, која носи венвременску вриједност и љепоту, угрожена је. Текст ове пјесме говори о некадашњем тешком, али лијепом животу у Книнској Крајини прије расељавања.
С друге стране, њен врло специфичан звук, то такозвано гроктање у појединим моментима изазива језу и звучи крајње мистично и заумно.
То нас наводи на мисао да тако потресно, чак и највеселије текстове, може да пјева само народ чија је историја изразито страдална и тешка. Због својих вијековних напора да се одржи на балканској вјетрометини, српски национ је одувијек био изложен најездама различитих освајача, осуђен на прогоне и борбе. Стога је и српска цјелокупна умјетност снажно прожета историјом. Чак и када наизглед сам садржај није историјски, као у случају ове пјесме, историја, која је готово без остатка страдалничка, зрцали кроз њу.
Ових дана, када наше комшије славе догађај у којем су етнички очистили једну трећину своје државе и организују концерте попут Томпсоновог, на којима се јавно пропагира говор мржње и фашизам, ми не треба да се боримо против шовинизма других њиховим оружјем, него морамо да се национално уједињујемо око своје традиције и памћења жртава, али уз пуно уважавањег и туђег бола и страдања, поручују из етно групе Траг.
Овај музички аранжман, али и пропратни спот су покушај да се изнађу мотивски отклони и метафоре преко којих би се умјетнички сугестивно, али и унверзално приказао тешко ухватљив феномен људске патње и страдања. Међутим, они су још више реминисценција на онај обични, нормални живот који су људи морали да напусте гоњени ратним безумљем. С обзиром на то да је текст саме изворне пјесме ведар и отимистичан, а мелодија у појединим тренуцима мистична и готово заумна, основни стилски поступак групе Траг био је контраст.
Њиме су покушали потцртати супротност између некадашег обичног живота људи у њиховом завичају и ужаса рата.
Ово је уједно прича о свима онима које су ратови учинили бездомним, који су протјерани са својих огњишта и натјерани да започињу нов живот заувијек располућени, о онима који најтананијим нитима своје душе остају заувијек запретени за стари шљивик, плот и најзад гробове свога завичаја.
На споту су први пут сарађивали са тимом из продуцентске куће Digital Goblen. Продуценти су Ђорђе Врањеш и Ђорђе Ћирић, редитељ Саша Карановић, а директори форографије Драган Радетић и Саша Петковић.
- Захвални смо цјелокупном тиму, потом статистима, домаћинима на локацијама за снимање, тонском сниматељу Борису Глишићу, као и Нинославу Добријевићу. Посебну захвалност дугујемо предсједнику Републике Српске Милораду Додику, чијом подршком је реализован овај пројекат. Надамо се да ће ово бити наш скромни допринос његовању културе сјећања - поручили су из етно групе Траг.