Бањац: Српска је завјет да се "Олуја" више никад не понови
Он је подсјетио да је у августу 1995. године, пред очима цијелог свијета, са својих вјековних огњишта протјерано више од четврт милиона Срба.
- Више од двије хиљаде убијених, стотине несталих, читава српска села и градови збрисани – не у рату, већ у геноцидном походу чији је циљ био да Срба више не буде тамо гдје су вијековима живјели - додао је Бањац.
Он је напоменуо да данас, 30 година касније, Хрвати славе "као празник" дан када су прогонили дјецу, старце и жене.
- Славе дан када су палили куће, цркве и гробове. То није празник – то је срамота. И док они дижу заставе, ми палимо свијеће. Док они кличу, ми ћутимо уз гробове. И не заборављамо. Јер заборав је друго убиство - нагласио је Бањац.
Према његовим ријечима, Република Српска Крајина била дом једног народа, а данас је то окупирана територија.
- Они који славе `Олују`, славе окупацију, прогон и злочин. И нека им то буде на част. Али, Срби неће ћутати! Нећемо дозволити да се наш народ сатанизује, да се наш бол брише, да се наше жртве забораве - поручио је Бањац.
Бањац истиче да је међународна заједница овим злочином изгубила сваки кредибилитет, да је Запад, који је годинама гласно говорио о људским правима, показао да су Срби за њих народ чија се суза не рачуна, чији се глас не чује и чији живот не вриједи.
- Утишали су истину, али је нису угасили. И све док један Србин памти – `Олуја` неће бити ни опроштена ни заборављена! Наша је дужност, као генерације која баштини слободу Републике Српске, да памтимо. Да не заборавимо ко смо, шта смо преживјели и ко нам је то учинио - нагласио је Бањац.
Он је истакао да Република Српска није случајност већ завјет да се "Олуја" никада више не понови и да ће док постоји Српска – постојати и глас истине.
- Зато данас не стојимо само у тузи, већ у одлучности – да историју не пишу они који славе злочин, већ они који су из њега устали - поручио је Бањац.
Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих је 1.247 цивила или 66 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.