Сјећање на погинуле борце и цивиле Миљевине
Надалеко су познати по војничким успјесима и храбрости због чега се истиче да су били чувари "врата источне Херцеговине" и бедема Републике Српске.
Молитвено сјећање код централног споменика који свједочи о храбрости славних бораца Војске Републике Српске из Миљевине, Кута и Козје Луке, који су се бранећи вијековна огњишта, окружени непријатељем, одазивали на сваки позив. Миљевински батаљон на почетку рата имао је више од 500 војника.
Не штедећи животе сваки трећи је погинуо за Републику Српску.
- Муж је погинуо 7. септембра 1992. Тужно је све, још ми је погинуо од сестре син и од дјевера син. Много је погинуло напад је био ту близу - рекла је Јока Огњеновић супруга погинулог борца ВРС Спаса Огњеновића.
Славојка Филиповић сестра погинулог борца ВРС Ранка Елеза захвалила се свима који их се сјете, али за породицу је најтеже.
- Брат је 10. јуна 1993. године погинуо на Меденој главици - рекла је она.
Борци Миљевинског батаљона 11. Херцеговачке пјешадијске бригаде Српску су бранили на херцеговачком ратишту, линијама одбране код Олова, Чајнича, Трнова и Калиновика.
- Имао је једну од најтежих зона одбране и он је извршио своју мисију без обзира на жртве које је дао у извршењу свог задатка - рекао је Љубомир Достић предсједник Борачке организације Фоча.
Сигурно је да су бранили врата Херцеговине, каже Милан Вукадиновић начелник општине Фоча, јер знате и сами да су линије одбране најважније били на Трескавици и њихова имена су уклесана на овом светом мјесту.
На централном споменику у Миљевини положени су вијенци и прислужене свијеће на којем су уклесана су и имена 40 цивила, међу њима и осмогодишњег Петра Тодоровића из села Колун и 16 цивила из Пољица, које су на кућном прагу поубијале муслиманске јединице.