Обиљежен Дан сјећања на страдање и прогон Срба у "Олуји" - Никада заборавити да се не би поновило (ФОТО)
----
----
Предсједник Србије Александар Вучић казао је да је опет киша, те да "ваљда неки Кинези и други народи кажу добар Божији знак".
- Хвала вама Крајишницима на свему што сте подарили нашој земљи, на љубави коју сте подарили својој Србији. Огромно је крајишко срце, а у њему љубави највише према Србији. Хвала што доприносите напретку Србије, што дајете своју дјецу Србији и што је волите и што сте је вољели више од својих домова, јер сте хтјели са својим народом да живите. Извините што вас нисмо дочекали како приличи - казао је Вучић.
Захвалио се што су све истрпили, и што су увијек уз своју земљу и народ.
----
Додик: Не желимо да опростимо страдање у "Олуји"; Српска жели да види велику, снажну и јаку Србију
Предсједник Републике Српске, Милорад Додик поручио је са обиљежавања 30 година од злочиначке акције Олуја, да није дошло до обиљежавања овог погрома, он би се поновио и поручио да не жели опростити српско страдање, али да Крајишници који су ово преживјели дају снагу српском народу.
View this post on Instagram
----
Преживјели у злочиначкој акцији "Олуја" испричали су потресне приче и сјетили се своје Крајине.
Боро Остојић из Костајнице са Баније показао је кућу коју су му усташе спалиле.
- Најприје су све опљачкали и до темеља спалили. Иста судбина је била 1941. године - рекао је он.
Тада су сестре његовог оца гледале како су усташе заклале његовог деду.
- Дошла сам у колони са мајком бјежеци од "Олује". Мој отац Стојан је убијен 91. бранеси своју породицу. Он је у једном дану изгубио двије рођене сестре. Моја ујна и бака су већ занијемиле од бола. Као да и то није било довољно, запалили су нам и огњиште. Бака је тих дана умрла и ја ни данас не знам који се то дан десило. Деда је позивио је још пар година са надом да ћу се ја вратити али нисмо се вратили - присјетила се Стојанка.
View this post on Instagram
- Ја прогон и "Олују" проживављам већ 30 година, тражећи своје родитеље, који се воде нестали од августа 1995. године. Нису пошли са несрећном колоном, јер су повјеровали тадашњем хрватском предсједнику да ко није чинио злочине остане на свом кућном прагу. 7. августа војска улази у моје село, пали куће, а њих живе баца у ватру - рекла је Нада Бодирога.
Јована Хрвачевић, која је говорила у име прогнаних и несталих у "Олуји", истакла је да су њу и њену породицу 4. августа пробудиле гранате.
- Отац је био на ратишту, а мајка, бака и стрина су панично шетале по кући, не слутећи шта нас чека. Ја, тада дијете од седам година, нисам била свјесна онога што се око мене догађа. Данас схватам колико је све то било страшно и колико су наши животи били угрожени. Нешто касније, ми деца, искрали смо се на гувно да се играмо, не знајући да смо на то мјесто дошли последњи пут. Мајка је панично дошла по нас и тада сам посљедњи пут видјела моје другарице Маријану, Тању, Марину и Биљу. Чекали смо оца да се врати кући. Сумрак се већ спуштао и из села су скоро сви отишли – куће су биле затворене, дворишта празна, тишина је била тешка као камен - присјетила се Јована.
----
Патријарх српски Порфирије, поручио је из Сремских Карловаца током обиљежавања 30 година од страдања Срба у злочиначкој акцији "Олуја" да је народ у сабрала љубав према мученицима.
----
Помен жртавама служи Његова светост патријарх српски Порфирије, а присутни су највиши званичници Србије и Републике Српске.
Обиљежавању присуствују предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједници скупштина Ненад Стевандић и Ана Брнабић, премијер Српске Радован Вишковић и Србије Ђуро Мацут, те министри у обје владе.
View this post on Instagram
Присутни су и предсједници Демократске народне партије из Црне Горе Милан Кнежевић, Демократске партије Срба у Сјеверној Македонији и потпредсједник Владе Иван Стоилковић, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, представници Војске Србије, као и бројни Крајишници.
Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих је 1.247 цивила или 66 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.