Броћета: Четврти август вјечна опомена
Броћета је истакао да српски народ, гдје год да живи, не смије заборавити голготу кроз коју је прошао, јер су жртве, страдање и бол не само дио ратне, већ и мирнодопске стварности.
- Стојимо на мјестима гдје су се укрштале колоне српских избјеглица из Лике и Далмације сјећајући се незамисливе патње, прогона и страдања српског народа Крајине. Протјеривање цјелокупног српског становништва, убиства недужних људи, пљачка и паљење њихове имовине – то је злочин - нагласио је Броћета.
Нагласио је да овај злочин западни свијет није ни осудио, већ је, нажалост, својим учешћем и бомбардовањем цивила дао логистичку подршку.
Он сматра да хрватска злочиначка акција "Олуја" мора вјечно да се памти као један од најтрагичнијих дана у новијој српској историји.
- Четврти август мора остати вјечна опомена. Морамо га се сјећати уздигнуте и поносне главе. Управо нас је то одувијек чинило неуништивим борцима за слободу и достојанство нашег народа - рекао је Броћета за Срну.
Он је додао да страдање Крајишника не смије пасти у заборав, јер нас оно обавезује да се "олује, маестрали и други зли вјетрови" више никада не понове.
Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.247 или 65 одсто цивила, међу којима је око три четвртине било старије од 60 година.
Хрватска војска је током злочиначке акције и након пада Крајине починила злочине над српским цивилима, а спаљено је више од 22.000 српских кућа.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.