Кајевић: "Олуја" посљедица закулисних игара западних сила
Кајевић истиче да су Срби у злочиначкој "Олуји" прије три деценије остали без савезника, а на крају и без територије, али нису добили нови Јасеновац, Јадовно, Паг или нека друга српска стратишта, што је стални циљ усташке идеологије.
- Болно је сваке године помињати 4. август 1995. године и страшни егзодус крајишких Срба - каже он.
Кајевић указује да је 1918. годину српска властела направила скупу грешку јер су Срби тада имали прилику да створе себи државу са територијом и јасним границама, али су умјесто тога правили државу са непотврђеним пријатељима и браћом, што им се у посљедњих сто година три пута разбија о главу.
- То ни Бог ни историја не праштају тако лако. Ми смо у те несрећне деведесете године ушли прилично неспремни излазећи из комунизма денационализовани. Након одласка Турака са ових простора, ми смо тада били много духовно јаки, а послије комунизма ситни и малени и неспособни за доношење великих националних одлука - оцијенио је Кајевић.
Према његовим ријечима, таква поразна политика највише је погодила Републику Српску Крајину, која је ни крива ни дужна остала без својих територија, на којој се сада "шепуре" они који то не заслужују.
Он је упозорио да тренутна економско-политичка дешавања у региону не иду на руку српског народа и његовог светосавског пута, али да то није непремостива препрека за часни српски народ.
- Ми Срби смо трпљив, храбар, али и страдалнички народ, који из свих искушења излази још јачи. Србија и Република Српска имају снагу и вољу да се одупру и спољним и домаћим притисцима и изазовима. Косово и Метохија наша су заједничка и болна рана коју ћемо зацијелити, а њену територију поново вратити у окриље Србије, гдје вијековима и припада - поручио је Кајевић.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих 1.247 или 66 одсто цивила, међу којима је око три четвртине било старије од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.