У Бањалуци парастос за убијене Србе у злочиначкој акцији "Олуја"; Отворена изложба "Да се не заборави" (ФОТО/ВИДЕО)
У Храму Христа Спаситеља служен је парастос. У кући Милановића отворена је изложба "Да се не заборави - 30 година од егзодуса из Републике Српске Крајине - "Олуја" још траје".
Биће одржана и трибина "Дани туге и сјећања".
Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да је Хрватска вјероватно једина држава на свијету која слави што је протјерала свој становништво.
- Њима је то "одбрамбени" рат од мрског агресора, а по свим дефиницијама то је био чисти грађански рат, у којем су се Срби побунили против проусташке власти, јер су се бојали да ће заживјети вријеме из Другог свјетског рата, вријеме Анте Павелића и НДХ - рекао је Штрбац.
Он је констатовао да су односи на овим просторима, нажалост, као у периоду када је почео распад бивше Југославије.
На данашњи дан 1995. године почела је злочиначка војно-полицијска акција “Олуја“ на подручју Кордуна, Лике, сјеверне Далмације и Баније у којој је протјерано више од 220.000 Срба који су у непрегледној колони кренули према Републици Српској и Србији да би спасили голе животе.
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су злочини над српским цивилима и њиховој имовини.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а у евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба током ове акције и послије ње. Чак 1.247 погинулих, или 66 одсто, били су цивили, а око три четвртине старији од 60 година.
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бјекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премјештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дјела и окрутан третман током и након операције “Олуја“.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција “Олуја“ била удружени злочиначки подухват на челу с Фрањом Туђманом, смишљен да протјера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
Апелационо вијеће Хашког трибунала је 2012. ослободило Готовину и Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине, поништивши првостепену пресуду.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додјељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године акцију “Олуја“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
У Хрватској се 5. август слави као “Дан побједе и домовинске захвалности“.
Обиљежавање годишњице злочиначке акције "Олуја" биће настављено у сриједу, у Новом Граду, служењем парастоса у Храму Светих апостола Петра и Павла. Са "моста спаса" у ријеку Уну биће спуштени вијенци. У четвртак, 7. августа биће служен парастос и положени вијенци на спомен-крст на Петровачкој цести.