"Олуја" - највећа трагедија Срба током грађанског рата у бившој Југославији
- Све што се тада догађало неодољиво подсјећа на оно што се догађало у Донбасу и Русија није желела да нам се "Олуја" понови - рекао је Боцан-Харченко за "Спутњик".
Он истиче да је и тада, као и сада, било јасно да се неће вратити већина народа који је избјегао, с обзиром на војни притисак и услове који су владали.
- Срби су изгубили своја родна огњишта на којима су вековима живели и стварали историју Крајине као посебне регије која је постојала у различитим историјским периодима - наводи Боцан-Харченко и додаје да је Запад био заинтересован да "Олуја" буде изведена и подржавао је Загреб на акцију.
Иако истиче да је Источна Славонија прошла мало боље од Крајине – интегрисана је по одредбама Ердутског споразума, Боцан-Харченко констатује да интеграција није извршена до краја.
- Најважније што се тиче Донбаса и свих акција од 2014. па надаље /када су потписани Мински споразуми/, наше руководство, размишљајући о могућим опцијама, узело је у обзир и трагедију која се десила у Српској Крајини. Имали смо жељу и став да се иста трагедија не понови у Донбасу - истиче Боцан-Харченко.
Према његовим ријечима, све што се догађало током рата у бившој Југославији, са више или мање сличности, понавља се данас и у Украјини.
- "Олуја" као да је постала модел – нешто слично хтио је Сакашвилијев режим да уради у Абхазији и Јужној Осетији. И режим у Кијеву, који је дошао на власт уз помоћ државног удара, наравно, имао је на уму, како они кажу, "добар примјер Хрватске", Велику превару, прогон народа - рекао је руски амбасадор.
Поредећи паралеле између Ердутског и Минских споразума, он је додао да сличности са ових има Бриселски споразум, који се тиче српског народа на Косову и Метохији.
- Што се тиче Ердутског споразума, ту је било жеље за испуњавањем и за такозваном мирном интеграцијом. Али има разлике између жеље, онога што је написано и реалног живота, јер нешто може да изгледа добро на папиру, али није обезбиједило помирење народа, што је најважније. Због тога је и у БиХ оваква ситуација, да нема помирења - рекао је он.
Ипак, додаје Боцан-Харченко, Дејтонски споразум је пружао могућност да се заустави конфликт и да сваки ентитет живи на основу уставних пуномоћја, посебно Република Српска.