Петров: Пресуда предсједнику Српске нема оправдања са правног аспекта
- У правном смислу оваква правноснажна пресуда не може да се брани, чијем год народу да припадате. Ако сте објективан и стручан правник не можете наћи оправдање за овакву пресуду - рекао је Петров.
Он је оцијенио да је пресуда "врх леденог бријега" безакоња у БиХ условљеног вишедеценијским контроверзним дјеловањем високих представника, посебно нелегитимног Кристијана Шмита те је у том случају била и очекивана.
- Ни по Уставу БиХ ни по Анексу 10 Дејтонског мировног споразума није предвиђено да високи представник, чијом је одлуком уведено кривично дело за непоштовање његових одлука, због чега је правноснажно осуђен председник Републике Српске Додик буде носилац било које од три власти у земљи - рекао је Петров.
Појаснио је да високи представник није ни орган извршне ни законодавне, а камоли уставотворне власти нити орган правосуђа, али да је временом у пракси уставноправног, односно уставно-политичког поретка БиХ, постао готово омнипотентни орган.
За даљи ток у том предмету, Петров је нагласио да је пресуда правоснажна што значи да у редовном поступку више нема правних инстанци, али да би Уставни суд БиХ могао да реагује на исправан начин, упозоривши да је та институција већ дуже вријеме у "осјетљивом стању" и без судија из Републике Српске.
- Кад Уставни суд једне државе има тако отежану позицију и када тако тешко изнутра функционише, уз присуство и даље страних судија, не можете имати претерано велика очекивања. Као правник апелујем да се искористе сва правна средства, па и тужба Европском суду за људска права у Стразбуру - рекао је Петров.
Осврнувши се на изјаву бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића да Србија није гарант већ потписник Дејтонског споразума, Петров је рекао да као судија Уставног суда не може да коментарише изјаве политичара, али да као професор права ту изјаву види као чисто политичку, те да она нема никакву правну тежину.
- Реч је о једном тумачењу које одговара актуелној бошњачкој елити, јер је он њен представник - рекао је Петров за ТВ Прва.
Указао је да БиХ, Хрватска и СР Југославија, које су закључиле Дејтонски споразум, нису само пуке потписнице тог акта већ да су преузеле и обавезе да својим поступањем гарантују да се трајно поштују сви правни принципи на којима би требало да почива тај споразум као вишестрани мултилатерални међународни уговор.