Прије 80 година бачена атомска бомба на Хирошиму (ВИДЕО)
На церемонији су присуствовали представници из 120 земаља и регија, укључујући представнике Израела, Палестине и Украјине.
Руски представник није присуствовао церемонији другу годину заредом, док је представник Бјелорусије присуствовао годишњици први пут у четири године.
Велике нуклеарне државе попут Кине и Пакистана такође нису биле присутне.
Ово је први пут да Јапан није послао позивнице одабраним земљама, већ је обавијестио све земље и регије о догађају, па су тако догађају присуствовали Палестина и Тајван, које Јапан не признаје као државе.
Према званичном закључку јапанских власти, 250.000 становника Хирошиме умрло је, закључно са 1950. годином од посљедица.
Сматра се да се у тренутку напада у граду налазило око 24.000 војника. Свеједно, око 90 одсто погинулих били су цивили.
Бомба над Хирошимом испуштена је у 8.15 часова по локалном времену, али укупан број жртава није могуће прецизно одредити због бројних смрти узрокованих радијацијом и деценијама касније.
Бомба је над Хирошимом испуштена са висине око 9.400 метара. До детонације је дошло на око 580 метара изнад града.
Радијус потпуног уништења у Хирошими био је око 1,6 километара. Ватра је захватила површину 11 километара квадратних.
Разорност новог оружја била је таква да је даљи отпор Јапана постао бесмислен и непосредна посљедица употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију три дана потом била је капитулација Јапана, објелодањена 15. августа, а коначно потписана 2. септембра, чиме је Други свјетски рат коначно завршен.
Трагедије Хирошиме и Нагасакија, употреба новог оружја, принудиле су и најтврђе заговорнике наставка борбе у Јапану на узмак.
Американци су, уз Британце, увелико планирали инвазију Јапана у завршној фази рата, чему су претходила страховита бомбрадавања конвенционалним наоружањем.
До употребе атомског оружја дошло је уз сагласност Британије. Наређење за употребу издао је 25. јула 1945. генерал Томас Хенди, начелник штаба војске САД. Циљеви су били дуго одмјеравани. Намјера је била да психолошки ефекат буде што већи.
Претходно је усаглашено да атомско оружје буде употребљено у Хирошими, Кокуру, садашњи Китакјушу, мјесту највеће индустрије муниције у Јапану, Нигату, луки са значајном индустријом, и Нагасакију.
Идеја да буде бомбардован Кјото на крају је ипак одбачена, између осталог због његовог изузетног историјског и културолошког значаја. Одбачен је такође приједлог да царска палата у Токију буде мета.
Наређење за напад издато је генералу Карлу Спацу 25. јула уз потпис генерала Томаса Хендија.
Претходно, успјешно је изведено тестирање 16. јула у пустињи Новог Мексика
Модерна процјена фондације за истраживање ефеката зрачења процјењује да је градска популација у вријеме бомбардовања била до 350.000, а да је 90.000 до 166.000 умрло до краја 1945. године.
Према јапанским налазима 69 одсто зграда у Хирошими је тада уништено.