Ждановић: Срби никад неће добити извињење од Хрвата - учинити све да се "Олуја" и страдање српског народа не заборави
Ждановић, који је прије доласка у Београд четири и по године службовао у Загребу, рекао је да Хрвати о рату деведесетих година прошлог вијека или уопште не говоре или је то за њих "домовински рат" и "рат за ослобођење", те да, стога, Срби морају што више његовати културу сјећања.
Он је указао да би било добро да се подигне меморијални центар, те да је најбитније да српска омладина зна шта се дешавало прије 30 и 80 година у Хрватској.
- Њих данас, као и младе у Русији, занима дружење. Не занима њих нека историја. То је тужно и било би добро да неко на челу државе размисли о неком посебном музеју. Видите, шта данас имамо од Јасеновца - само "Камени цвијет" - рекао је Ждановић.
Он је додао да Срби доста о култури сјећања могу научити од руског народа који је посебно посвећен успомени на Велики отаџбински рат /Други свјетски рат/.
Ждановић је нагласио да сваки човјек може да дође на мјесто посвећено сјећању и да доживи то у неком савременом облику.
- Да прилагодите то и дјеци од пет, шест, 10 година. Њих данас не занимају књиге - рекао је Ждановић.
Он је указао да се 30 година од злочиначке акције "Олуја" искривљују чињенице и да Хрвати "раде као што су их научили други народи са Запада".
- Они знају да раде те пропагандне ратове и то на прави, бољи начин раде и од вас и од нас. Ако ми будемо ћутали и заборавили то све, они ће нас побиједити на крају крајева - упозорио је Ждановић.
Он је нагласио да ће Срби, упркос свему што су Срби изгубили, не буде ли се радило на томе изгубити и сјећање и за 10, 20, 30 година нико неће говорити о "Олуји" и српским страдањима.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих 1.247 или 66 одсто цивила, међу којима је око три четвртине било старије од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.