latinica  ћирилица
06/08/2025 |  12:00 ⇒ 13:52 | Аутор: РТРС

Грчки медији: Пресуда предсједнику Српске изазива политички земљотрес и отвара питање легитимитета међународног интервенционизма

У протеклих неколико дана, више релевантних грчких медија и аналитичких платформи осврнуло се на пресуду против предсједника Републике Српске Милорада Додика, и шири политичко-правни контекст у БиХ. Извјештаји објављени на порталима СЛПресс, Директус, Е-Енимероси и Аниxнеусеис сагледавају ситуацију из правно-политичке, али и геополитичке перспективе, са посебним акцентом на улогу тзв. високог представника и реакције власти Републике Српске.
Писања грчких медија (фото: directus.gr) -
Писања грчких медија (фото: directus.gr)

Портал SLPress.gr преноси став шефа Представништва Републике Српске у Грчкој, Јелене Јовановић, која је оцијенила да пресуда Додику представља "правосудни театар“ чији је исход био унапријед познат, док је судска процедура, умјесто да поштује начела уставности, спроведена у функцији политичке елиминације изабраног представника српског народа.

У чланку је наведено и да кључну улогу у овом процесу има неизабрани странац који се самопрогласио високим представником, иако за то нема мандат Савјета безбједности УН.

Портали Е‑Енимероси и Аниxнеусеис оцјењују да је потврда пресуде председнику Републике Српске Додику изазвала прави "политички земљотрес" у БиХ.

У текстовима се истиче да је ријеч о најстрожој пресуди неком актуелном изабраном лидеру у земљи, уз упозорење да таква пресуда има директне импликације на уставни поредак, суверенитет ентитета и равнотежу између конститутивних народа.

Аналитичари у грчким медијима подсјећају да се Додику суди због његовог одбијања да примјењује одлуке високог представника, које нису донесене кроз демократски институционални механизам, већ су наметнуте без сагласности локалних законодавних тијела.

Портал Directus.gr,, пренио је да предсједник Републике Српске Милорад Додик одбацује пресуду Суда БиХ, оцјењујући је као политички мотивисану и правно неодрживу. Овај грчки медиј истице и да Република Српска тражи алтернативне међународне ослонце у тренутку када европски оквир, губи легитимитет у очима српског ентитета.

Заједничка нит свих ових анализа јесте снажно упозорење да актуелни правосудни и политички притисци на Републику Српску представљају опасан преседан који може урушити основне стубове Дејтонског мировног споразума.

Грчки коментатори препознају покушаје централизације БиХ као стратегију појединих западних актера, уз игнорисање воље једног од три конститутивна народа. Посебно се наглашава да се таква динамика може посматрати и кроз шири геополитички оквир у којем се БиХ претвара у полигон за наметање рјешења ван институционалних и међународноправних оквира.

Грчки медији у својим анализама заузимају критички тон према начину на који се међународна заједница, односно поједини њени представници, односе према унутрашњим политичким процесима у БиХ.

Истовремено, указују на то да власти Републике Српске не бране само ентитетске надлежности, већ и принцип уставног поретка, медјународноиг права и политичке равнотеже предвиђене Дејтонским мировним споразумом.