Предсједник Српске политички непоражен упркос сарајевској пресуди; Преглед догађаја
Ипак, важно је нагласити да је предсједник Српске политички непоражен упркос сарајевској пресуди.
Политичка заврзлама кренула је од тренутка када је предсједник Српске оспорио легитимитет Кристијана Шмита као високог представника у Републици Српској.
Водиле су се политичке борбе, али Додик је на изборима за предсједника побиједио.
Али, кренимо редом.
Претходно, Милорад Додик био је предсједник Републике Српске од 2010. до 2018. године.
1. јула 2022. године Додик је најавио кандидатуру на општим изборима у Републици Српској, кандидујући се трећи пут за предсједника Републике Српске и на тим изборима побјеђује ПДП-овог кандидата Јелену Тривић и остаје у Палати Републике.
Кристијан Шмит морао је да прихвати вољу народа Републике Српске.
Све је кренуло када је Народна скупштина Републике Српске 27. јуна 2023. године изгласала суспензију одлука Уставног суда БиХ и престанак објављивања уредби и закона "високог представника" у Службеном гласнику.
Оба закона Додик је по уставној процедури потписао.
Већ послије три дана, нелегитимни високи представник Кристијан Шмит суспендује ту одлуку и у Кривични закон БиХ намеће кривично дјело непоштовање и неспровођење одлука високог представника.
Није дуго требало Тужилаштву БиХ, да као дириговано, већ у августу подигне оптужницу против Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника Милоша Лукића, а исту је потврдио Суд БиХ мјесец дана касније, након што су је првобитно вратили на допуну.
Наставља се политичка заврзлама која је у БиХ изазвала највећу кризу од Дејтонског споразума до данас.
Међутим, и тада се знало да је правосуђе БиХ, дириговано од стране америчке амбасаде и тадашњег амбасадора Мајкла Марфија и не изненађује што неизабрани Кристијан Шмит, започиње нове нападе.
Процес је започет пред Судом БиХ 5. фебруара 2024. године. Читав поступак праћен је бројним контроверзама, од избора судија до бројних кривично-процесних пропуста.
У међувремену, СНСД односи још једну доминантну побједу на локалним изборима. Иако је дјеловало да је подршка неупитна и да је немогуће га побједити, поступак пред правосуђем висио је над њим, али и институцијом предсједника Републике Српске.
Првостепена пресуда изречена је 26. фебруара ове године. Она је гласила: Милорад Додик је крив због чега му се изриче пресуда од годину дана затвора и шест година забране обављања политичких функција. Милош Лукић је у том поступку ослобођен.
Од тог тренутка започиње једна од највећих политичких криза у БиХ. Првостепена пресуда је дочекана у Народној скупштини Републике Српске, гдје је у току била Посебна сједница. Испред зграде парламента окупиле су се хиљаде грађана који су дошли пружити подршку Додику.
Као одговор на такво дјеловање правосуђа БиХ, у Народној скупштини Републике Српске усвојен је низ закључака и приједлога закона којим се на територији Републике Српске забрањује дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ, а у процедуру је уврштено доношење новог Устава Републике Српске којим се бројне надлажености враћају на изворни Дејтон.
У међувремену, Тужилаштво БиХ покреће још један поступак, али овај пут и против предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића и предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића. Они одбијају да се одазову на саслушње, због чега је расписана и потјерница. Иако су их федерални медији проглашавали бјегунцима, они су се слободно кретали и путовали ван граница БиХ. Покушаји хапшења били су осуђени на пропаст.
Ситуација је дјеловала добро по Додика, Стевандића и Вишковића након што је Интерпол одбио да распише међународну потјерницу. Додик у том период се састаје са бројним званичницима, а међу њима су најважнији свакако руски предсједник Владимир Путин, израелски премијер Бењамин Нетанијаху, те мађарски премијер Виктор Орбан.
У међувремену, БиХ је напустио амерички амбасадор Мајкл Марфи, а доласком нове предсједничке администрације, Додик успоставља одређене контакте и у САД.
О пресуди није више нико причао, а сва пажња је била усмјерена на политичка превирања и кризу која је настала у БиХ након пресуде. 12. јуна ове године одржано је рочиште пред Апелационим вијећем Суда БиХ, по жалби и одбране и Тужилаштва, али на њему се нису појавили ни Додик, ни Лукић.
Међутим, Вијеће није журило са пресудом. А онда 4. Јула изненађење за јавност – Додик се појавио у Тужилаштву БиХ како би дао изјаву у предмету за напад на уставни поредак, а Тужилшатво је одустало од притвора. Дан или два касније, исто су учинили Стевандић и Вишковић.
Одмах након тога, појављују се информације да ће Апелационо вијеће Суда БиХ вратити првостепену пресуду на поновно одлучивање, а наводно за то су били двоје судија. Док га је опозиција оптуживала да је поклекнуо и признао правосуђе БиХ, његове присталице и аналитичари су сматрали да је то још једна политичка бравура искусног лисца и да је опет успио да побједи.
Међутим, 1. августа услиједио је својеврсни шок – Апелационо вијеће Суда БиХ, с гласовима 2:1, потврдило је првостепену пресуду и Додик је постао правоснажно осуђен. То је значило да ће након дводеценијске суверене владавине бити смијењен са функције.
Данас, Централна изборна комисија једногласно је одлучила да се мандат Додику одузме, а оно што би требало услиједити јесу пријевремени избори. Међутим, у БиХ је све условљено политиком и вољом међународне заједнице, па није искључено да ће БиХ ући у још једну политичку кризу.