

Медији из Србије помно прате ситуацију у Српској; Тадић за РТС: Српска покушава да сачува институције

Појаснио је да против одлуке ЦИК-а о одузимању мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику постоји више инстанци - жалба, па тужба па онда обраћање Уставном суду.
Истакао је у Суд БиХ не одлучује о томе да ли се затворска казна замјењује новчаном казном, већ је то ствар која се рјешава по аутоматизму, није у надлежности суда, о томе одлучује онај на кога се казна односи.
Умјесто избора - референдум, умјесто затвора - новчана казна. Тако је Милорад Додик реаговао на саопштење Централне изборне комисије БиХ да му одузима мандат предсједника Републике Српске због пресуде на годину дана затвора и шест година забране обављања јавних функција.
Након одлуке ЦИК-а, Додик је најавио референдум на којем ће, како је рекао, народ одлучити о његовом мандату.
Додиков адвокат поднио је Суду БиХ захтјев да његов клијент, умјесто да оде у затвор, плати 18.700 евра.
На одлуку ЦИК-а о одузимању предсједничког мандата Додику могућа је жалба Уставном суду БиХ.
Напоменуо је да по закону Суд БиХ не одлучује о томе да ли се затворска казна замјењује новчаном казном, већ је то ствар која се рјешава по аутоматизму, није у надлежности суда, о томе одлучује онај на кога се казна односи.
Након рјешења о жалби, ЦИК би требало да распише изборе у Републици Српској у року од 90 дана.
- Ми данас имамо сједницу колегијума Народне скупштине Републике Српске. Јавност очекује да ће бити донесена одлука о датуму одржавања најављеног референдума на слиједећој скупштини. Онда практично почиње неко упоредно, паралелно функционисање два процеса, у којој на једној страни Република Српска покушава да сачува институције Републике Српске и да одбије нападе Кристијана Шмита, а на другој страни Кристијан Шмит покушава да изврши додатни притисак на органе БиХ како би преко њих овладао Републиком Српском, иако нема никакав папир који би му то дао за право - рекао је Тадић.
Дио јавности види да је референдум на неки начин изјашњавање о отцјепљењу Републике Српске, међутим Тадић каже да ако референдумско питање буде постављано како је рекао Додик онда то није референдум о отцјепљењу него је то референдум о потврђивању Дејтонског мировног споразума и одбијању напада на Дејтонски мировни споразум.
Тадић каже да у правном смислу, који је можда најинтересантнији, тај референдум има значај да он потврђује Дејтонски мировни споразум као између осталог и правно-политички акт чији је саставни дио Устава БиХ и у томе смислу одбија ове, како каже, противправне нападе Кристијана Шмита на Дејтонски правни поредак у БиХ.
- У симболичком смислу он је израз демократске воље која потврђује, уколико то буде било наравно тако, а ја претпостављам да хоће, политику руководства Републике Српске која је до сада вођена од протеклих избора на овамо и која на тај начин даје легитимитет предсједнику Српске без обзира на то у каквој сам ситуацији налазио, да и даље може да буде предсједник Републике Српске онако како је то наравно учинио у 2022. години - каже Тадић.
Међутим, додао је да постоји и реалполитички момент који нимало није безначајан, врло је важан, а он се односи на чињеницу да је слиједећа година изборна година и да у слиједећој години свакако долази до провјере јавности о томе да ли је вођена добра политика Републике Српске.