latinica  ћирилица
07/08/2025 |  13:24 | Аутор: РТРС

Песник Гојко Ђого добитник Кочићеве награде

Књижевнику Гојку Ђогу припала је овогодишња Кочићева награда за цјелокупно књижевно дјело на српском језику, саопштило је данас Удружење књижевника Републике Српске. Награда ће му бити уручена крајем августа на традиционалном "Кочићевом збору".
Гојко Ђого (Фото: Танјуг/Ђорђе Крстић) -
Гојко Ђого (Фото: Танјуг/Ђорђе Крстић)

Жири у саставу Жељка Аврић, Душко М. Петровић и Жељка Панџић једногласно је донио одлуку да Ђогу припадне награда која се додјељује књижевнику кога одликује слободарски дух Петра Кочића, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске умјетничке вриједности, наведено је у саопштењу.

Уз напомену да је Ђого изабран од пристиглих 14 пријава на Конкурс за додјелу Кочићеве награде, у саопштењу се подсјећа да се "већ од 1967. и прве пјесничке збирке "Туга пингвина" Ђого огласио аутентичним гласом пјесника модерног сензибилитета какав је и данас".

- Један је од оних пјесника, и уопште књижевних стваралаца, који осим што посједује особен сензибилитет сагледавања и поимања свијета, он је и пјесник снажног критичког импулса и животно освештеног осјећаја вриједности и незамјенљивости слободе у свим њеним видовима - оцијенио је жири.

Како је наведено, Ђогов је поетички став, исказан и у поезији и у есејима да књижевно дјело мора имати контакт са стварношћу.

Подсетивши на "вунену трилогију", коју чине "Вунена времена" (1981), "Црно руно" (2002) и "Клупко" (2018), жири је додао да књижевно дјело и у живот Ђога, представљају "својеврсну одбрану насушно важног феномена хуманистике, а то је аутономија пјесника и пјесничког чина, аутономија умјетности".

Жири је оцијенио, између осталог, да Ђого гради властите говорне и језичке пјесничке форме, на трагу Момчила Настасијевића и Васка Попе, а прије свега на принципу Лазе Костића "укрштаја старог и новог, националног и модерног, а тим слиједом трагом и сјајног авангардисте Станислава Винавера".

Како је истакнуто, Ђого тиме "без патетичности, показује које су неслућене могућности језика и како је језик, не само темељ књижевности, већ и оружје и оруђе које неприкосновено гарантује националну и сваку другу егзистенцију српског народа, Кочићу на понос".