Служен парастос српским родољубима убијеним 1914. на дринским мостовима
Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим животима јемче да српско становништво неће нападати аустроугарску војску.
Убијени су свештеници Јосиф Кочовић и Владимир Поповић и трговци - браћа Нико и Ђорђије Хаџивуковић, док су тешка рањавања преживјели свештеник Василије Кандић и трговац Милан Хаџивуковић.
Њих двојица су након тога, заједно са стотинама својих сународника из Фоче, отпремљени у аустријске логоре, прво у Добој, а затим у Арад, Нежидер и Шопроњек.
Тијела четворице убијених српских родољуба Аустроугари су сахранили на католичком гробљу, да би за вријеме Краљевине Југославије, у августу 1935. године, кости мученика биле пренесене и уз велике почасти сахрањене код жељезног моста на лијевој обали Дрине, када је подигнут и споменик.
Стријељање на два дринска моста било је само једна у низу ликвидација фочанских родољуба, а уз убијања услиједиле су и депортације у логоре смрти.
Уз припаднике грађанске елите, Аустроугари су утамничили и велики број становника челебићког платоа на граници са тадашњом Краљевином Црном Гором, као и родољуба из других фочанских села. Пред улазак црногорске војске у Фочу, на локалитету Црна стијена, на десној обали Дрине, у близини католичког гробља, стријељано је 19 Срба из Челебића и Заваита.
Само неколико дана касније на брду Шиште изнад Фоче, на лијевој обали Дрине, гдје се одиграла битка двије зараћене војске, стријељана су још 52 становника челебићког краја.
Према подацима фочанског Музеја "Стара Херцеговина", уочи и на самом почетку Првог свјетског рата у Фочи је стријељано 126 и у логоре одведено 356 српских родољуба, од којих се већина није вратила.
Према оцјенама историчара, у фочанском крају тада је почињено прво етничко чишћење у Европи-челебићки плато потпуно је очишћен од српског живља.
Након Другог свјетског рата, држава и друштво заборавили су страдање фочанских Срба, али не и родбина и Српска православна црква, који сваке године уочи Светог Пантелејмона већ дуже од једног вијека обилазе споменик и организују помен парастос.