Престанак мандата одлуком ЦИК-а неуставан, Српска у обавези да заштити уставни поредак
У Информацији у вези са одлуком ЦИК-а БиХ се прецизира да је Устав Републике Српске акт највише правне снаге након Устава БиХ и да одлуке ЦИК-а БиХ нису изнад Устава Републике Српске.
Наглашава се да је престанак мандата одлуком ЦИК-а директно супротан Уставу Републике Српске, а индиректно и Уставу БиХ.
- ЦИК БиХ потврђује, али не даје мандат, те га не маже ни одузети. Мандат дају грађани изражавајући своју слободну вољу у изборном процесу. ЦИК БиХ није изнад Устава Републике Српске и као такав својим актима не може поништавати акте веће правне снаге - појашњено је у Информацији која је објављена на сајту Народне скупштине Републике Српске.
У Информацији се указује на члан 87 Устава Републике Српске, који наводи да "Предсједнику Редублике престаје мандат прије истека времена на које је биран у случају оставке или опозива".
- Дакле, Уставом Републике Српске предвиђени су разлози за престанак мандата предсједника Републике прије истека времена на које је изабран. Међу наведеним разлозима нема судске пресуде или одлуке високог представника. Изборни закон БиХ не може проширивати разлоге за ранији престанак мандата, јер су ови разлози уставна материја, коју закон не може додатно да разрађује и дописује - наведено је у Информацији.
Указује се и на Члан 88, Устава Републике Српске, који дефинише да је "предсједник Републике одговоран грађанима и они га могу опозвати истим поступком по коме су га и изабрали".
- Према тома, постоји могућност опозива предсједника Републике, а из уставне норме слиједи да би такав поступак подразумијевао референдумско изјашњавање грађана - наведено је у Информацији.
Прихватањем предметног поступања ЦИК-а, додаје се у Информацији, био би прихваћен унитаристички концепт БиХ у којем неће бити Републике Српске.
Појашњава се и да су носиоци суверенитета у БиХ конститутивни народи и ентитети, те да је дејтонско уставно уређење, са свим својим мањкавостима, једини могући правни оквир за опстанак и функционисање БиХ на основама паритета и консензуса.
- БиХ се налази у стању узурпације власти, дерогиршьа Дејтонског мировног епоразума и поништавања владавине права. Народна скупштина Републике Српске, носилац суверене воље народа, има право и обавезу да заштити уставни поредак Републике Српске и БиХ - истакнуто је у Информацији.
Наводи се да је циљ другостепене пресуде Суда БиХ предсједнику Републике Српске и одлуке ЦИК-а БиХ да се кроз примјену унитаристичког концепта поништи Устав Републике Српске, те сруши дејтонско и уставно уређење БиХ.
У Информацији се истиче да су овим потезима изневјерена сва очекивања у суживот и дјетонску БиХ, те је потврђено увјерење Републике Српске да није прихваћена као дио БиХ и да је циљ њено поништавање из уставноправног поретка БиХ.
- Процес трансформације БиХ у унитарну државу је на врхунацу, а у таквој БиХ без консоцијативне демократије, без института паритета, компромиса, заштите виталних националних и ентитетских интереса, без ентитетског гласања, српски народ је осуђен на мајоризацију и нестанак - наведено је у Информацији.
Како је истакнуто, устави ентитета имају највишу правну снагу након Устава БиХ, те се у сукобу закона БиХ и Устава Републике Српске мора поћи од чињенице да је Устав Републике Српске акт веће правне снаге, усклађен са дејтонским Уставом и да се као такав мора поштовати.
Додаје се и да се наведеним одлукама, које су искључиво политичке природе, покушава обрисати и поништити воља српског народа - једног конститутивног народа у БиХ, односно воља више од 300.000 гласача и резултати демократски спроведених избора.
У Информацији се подсјећа да је нелегални и нелегитимни странац Кристијан Шмнт, узурпатор функције високог представника у БиХ, 2024. године донио одлуку којом је наметнуо Закон о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, којим су прописани додатни разлози за престанак мандата изабраном члану органа власти свим нивоима у БиХ прије истека времена на које је изабран.
Према тим измјенама, додатни разлози за пријевремени престанак мандата су правоснажна судска пресуда којом се изриче мјера безбједности забране обављања одређеног занимања, дјелатности или дужности која представља функцију изабраног члана у органу власти, те правоснажна судска пресуда којом се изриче казна која за правну посљедицу осуде има престанак службене дужности и престанак радног односа.
- Уз измјене и допуне Кривичног закона БиХ која је наметнуо 2023. године, јасно је да је Шмит годинама темељно припремао правни и политички терен како би покушао из политичког живота елиминисали демократски и од народа изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика - наведено је у Информацији.
Како се појашњава у документу, плански је осмишљен и годинама приреман државни удар на Републику Српску кроз одлуку редовног суда, која је донесена са циљем да постане преседан и темељна пракса за сва будуђа поступања, а на начин да се актима ниже правне снаге, који долазе из Сарајева, дерогирају сви акти које донесу највише институције Републике Српске.
На овај начин се дерогира владавина права и хијерархија правник аката, уз већ познато противправно и антидејтонско преузимање законодавне, судске и извршне власти свих досадашњих високих предстваника.
У Информацији се напомиње да су Суд и Тужилаштво БиХ радили у служби појединца Шмита, занемарујући чињеницу да је предсједник Републике Српске уставна категорија и да је предсједник Милорад Додик изабран вољом народа, те да је поступао у оквиру Уставом и законом датих овлаштења.
- Доносећи и у другом степену потврђујући осуђујуђу пресуду још једном је потврђено да се ради о марионетском и неуставном правосудном систему који нема капацитет да интерес и заштиту интегритета државе и њених конститутивних елемената стави изнад политичких интереса неизабраних странаца - наглашено је у Инфорамацији.
Напомиње се и да је другостепеном пресудом Суд БиХ покушао да Шмита прогласи саставним дијелом уставноправног поретка БиХ.
- Суд БиХ је покушао нелегално и нелегитимно поступање Кристијана Шмита, као и институцију високог представника, који има колонијални карактер, уведе у уставни поредак БиХ, наводеђи у свом акту да високи представник "представља ноторан дио државног и правног система државе БиХ, односно њеног уставног поретка" - истакнуто је у Информацији.
У Информацији у вези са одлуком ЦИК-а БиХ о престанку мандата предсједнику Републике Српске, наводи се да се на овај начин покушава формирати судска пракса редовних судова у БиХ која је погубна за српски народ.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић раније је истакао да ће термин посебне сједнице о пресуди Суда БиХ предсједнику Републике Српске Милораду Додику и одлуци ЦИК-а БиХ о престанку мандата предсједнику Републике, те заузимању става Скупштине о будућим активностима републичких институција бити одређен када се комплетира документација.