Бањалука: За пола године град посјетило више од 61.000 туриста
Град на Врбасу је за шест мјесеци забиљежио 61.163 доласка туриста који су остварили 93.035 ноћења, навели су из Туристичке организације, уз напомену да су то само регистровани туристи које евидентирају хотели, мотели и пансиони.
- Иако од 1. јануара и власници приватног смјештаја имају обавезу да достављају податке, то још не раде сви. Према доступним подацима, у приватном смјештају била су 1.722 доласка туриста који су остварили 3.201 ноћење - прецизирали су из градске Туристичке организације.
Према статистичким подацима, Бањалуку је у јуну посјетило 3.152 домаћих и 9.092 страних туриста или укупно 12.244 туриста, који су остварили укупно 19.146 ноћења.
Највећи број туриста је из сусједних земаља, односно из Србије, Словеније и Хрватске, као и свих претходних година.
Биљежи се и долазак посјетилаца из Њемачке, Аустрије, Италије, Црне Горе Сједињених Држава, Швајцарске, Кине, Мађарске, Малте, Шведске, Велике Британије, Пољске, Македоније, Русије, Холандије, Чешке, Турске и Француске.
Самостални стручни сарадник у Туристичкој организацији града Бањалука Младен Шукало каже да податке о посјетиоцима у односу на мјеста пребивалишта имају само на годишњем нивоу.
Према његовим ријечима, Бањалуку је лани посјетило највише туриста из Србије - 30,33 одсто, потом из Словеније 19,90 одсто и Хрватске 12,76 одсто, што заједно чини 63 одсто долазака страних туриста у Бањалуку и близу је предпандемијског процента из 2019. године - 59,1 одсто.
Он је додао да се слична ситуација очекује и у овој години.
Шукало каже да су најатрактивније локације у Бањалуци тврђава Кастел, Храм Христа Спаситеља, џамија Ферхадија, Господска улица, као и Банска управа и Бански двор.
- Томе треба додати Музеј Републике Српске и Музеј савремене умјетности Републике Српске. Остале понуде у урбаној зони су многобројни догађаји, угоститељски и трговачки објекти и слично - наводи Шукало.
Што се тиче понуде изван града, он каже да су посебно атрактивни термоминерални извори у Српским Топлицама, најисточнији трапистички самостан у Европи, те Бањ брдо - видиковац и споменик.
- Нешто даље су Етно-село `Љубачке долине`, Крупа на Врбасу - слапови, воденице, манастир и језеро на Мањачи, а у окружењу краљевски град Јајце, Национални парк Козара, винарије, дестилерије, бање и слично - навео је Шукало.