Ђого: Кочић јарко освјетљава један период Српске историје
- Ја Кочићеве приче, и родољубиве и сатиричне, претежно доживљавам као песме у прози са развијеним сижеом, као симболичне повести - рекао је Ђого.
Он је додао да Петар Кочић јарко освјетљава један период српске историје и свједочи о томе како се смјена два царства, два господара, два друштвена модела и два цивилизацијска кода преламају у животу обичних људи.
Када феудално обичајно право замјењује закон, и то безакоњем, каже Ђого, та бездушна и грамзива аморална нова класа домаћих и туђих чарширлија у неповрат потискује аграрну културу и патријархални етос.
- Та смена крста и полумесеца збива се пребрзо и преко ноћи. Крајишници је доживљавају на симболичан начин као природну катастрофу, као олују у којој се губе пометени људи - навео је Ђого.
Отуда, додаје он, од пошасти страдају толики Кочићеви праведници и добрице, најплеменитији и најдушевији изданци свог рода, најбоље мегданџије, најбоље и најљепше жене, најимућније и најбројније фамилије и њихова блага.
Старци и дјеца, напомиње Ђого, као симболични представници, не једног него два и три нараштаја, изгубљени лутају и гину у мећави и магли, замеће их снијег, као што Крајину "замеће нови вакат".
- Могло би се рећи, да се на крају нашалим, да Кочићеве поруке да се `ово недоба може само уз ракију преживјети` на свој начин дозивају и са нашим временом - рекао је Ђого и додао да је обавијештен да ће му Кочићева награда бити уручена 30. августа у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци.
Кочићева награда додјељује се књижевнику којег одликују слободарски дух Петра Кочића, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске умјетничке вриједности.
У образложењу жирија Удружења књижевника Републике Српске наводи се да Ђого гради властите говорне и језичке пјесничке форме, те да без патетичности показује које су неслућене могућности језика и да је језик не само темељ књижевности већ и оружје и оруђе које неприкосновено гарантује националну и сваку другу егзистенцију српског народа, Кочићу на понос.
За Ђогу се истиче да се од почетка стварања огласио аутентичним гласом пјесника модерног сензибилитета какав је и данас, те да посједује особен сензибилитет сагледавања и поимања свијета, да је пјесник снажног критичког импулса и животно освијештеног осјећаја вриједности и незамјењивости слободе у свим њеним видовима.
Указујући на "вунену трилогију" коју чине "Вунена времена", "Црно руно" и "Клупко", жири је навео да књижевно дјело и живот Гојка Ђоге представљају својеврсну одбрану насушно важног феномена хуманистике, а то је аутономија пјесника и пјесничког чина, аутономија умјетности.