Танасић: Усаглашавање српске језичке политике је обавеза српских држава
Танасић је у писаној изјави Срни подсјетио да су закони о језику и писму донесени прије нешто мање од четири године и да, "колико год да су непотпуни", дају основе и оквире.
- Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, усвојеном у обје републике, то је појачано и представља не само могућност већ и обавезу да сви одговорни у овим републикама активно раде на остваривању задатака из Декларације - навео је Танасић.
Он је напоменуо да ће Одбор за страндардизацију српског језика, чији је предсједник, као спона између државе и струке, назначити савјетима који су најважнији задаци у области језичке политике, па и кораке које треба предузимати.
- Мораће се препознати и сви одговорни за спровођење те политике - од државних органа, министарстава просвјете и других, те институција у области образовања, културе. Не може се као досад задовољавати да кажемо да нам је српски језик важан, да је ћирилица наше национално писмо и да све остане на томе - указао је Танасић.
Танасић је истакао да у Србији и Републици Српској данас постоји велики "слободан простор" у којем као да не важе ни закони о језику, а за Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа једва да се и зна.
Он је додао да се у многе државне институције и многа министарства мора уселити брига о српском националном и културном идентитету.
Према његовим ријечима, да има разлога за незадовољство стањем у области српског језика, па и рада савјета за српски језик, најбоље се види у односу према ћирилици.
- Свуда се данас може чути да је она српско писмо, али нисмо ни близу томе да будемо задовољни колико се она види у свим областима економског, јавног и културног живота. Наравно, не одбацујући и не заборављајући српску културну баштину насталу на латиници и мање на неким другим писмима - навео је Танасић.
Он је указао да савјети за српски језик, такође, морају помоћи извршењу задатка враћања уџбеника из националних дисциплина у окриље државног издавача у Србији.
- У Српској је већ тако. Не смијемо дозволити да на самом почетку посао пође лоше. Ту има много обавеза пред државним администрацијама, а и струкама. Не смијемо дозволити да се упадне у замке, да у овом послу правимо компромисе са снагама и гледиштима сваке врсте који су против српског националног и културног идентитета - поручио је Танасић.
Он је указао и да се не може само формално обавити пренос уџбеника од страних издавача домаћем издавачу, а да у суштини остане "исто то, само мало другачије".
- Није довољно ни обезбиједити садржај тих уџбеника. Потребно је доградити и наставне програме. Онда ће доћи и задаци пред наставнике који су спремни да раде у складу са државним интересима у образовању и васпитању. Па, ту је наша позната бољка – лични интереси, свакаква могућа `уграђивања` - оцијенио је Танасић.
Он је истакао да је пред српском језичком струком и државама озбиљан задатак.
- Може се рећи да је све прилично закасњело, али ми се чини да је права прилика да извршимо тај историјски задатак у цјелини, како је оправдано названо, законско враћање националних уџбеника националном издавачу. Све су то теме, вјероватно има још, које ће се наћи и на првој заједничкој сјединци два савјета за српски језик - навео је Танасић.
Министар културе Србије Никола Селаковић најавио је раније да ће прва заједничка сједница два савјета за српски језик Србије и Републике Српске бити одржана до краја љета у Рачи, гдје ће прије краја године бити отворен и музеј ћирилице.