Вујичић: Забрињавајуће да чланица ЕУ толерише антисрпске испаде
Вујичић је навео да је све ово опомена Србима у БиХ и додатни разлог да чувају Републику Српску која је једина гаранција њиховог опстанка на овим просторима и која је израз воље српског народа.
- Хрвати и медији у Хрватској би вољели да је Република Српска такозвана, као што су је назвали поједини медији након паљења српске заставе током фудбалске утакмице између Хајдука и Горице у Сплиту. Да је Република Српска, заиста такозвана, Срби у БиХ вјероватно би пролазили као што пролазе Срби у Хрватској - рекао је Вујичић.
Он је нагласио да ће, захваљујући опстанку Републике Српске, опстати Срби у БиХ.
- Нажалост, такав случај није са Хрватском. Видите сами какав је однос Хрватске према свему што има обиљежја српског народа - указао је Вујичић.
Вујичић каже да је током 20. вијека више пута паљена српска застава у Хрватској, те напомиње да је НДХ извршила геноцид над Србима како у Хрватској, тако и у БиХ.
- Мислио сам да је 21. вијек вријеме у коме Хрвати могу изаћи из националних торова и оквира мржње према Србима у Хрватској. Иако Срба у Хрватској практично нема или су сведени на ниво статистичке грешке, и даље су, очигледно, хрватским десничарима криви за све - изјавио је Вујичић.
Он се нада да ће се размишљање међу хрватском омладином промијенити и да ће почети доживљавати Србе као комшије, јер поруке мржње неће довести никада до помирења на Балкану и до враћања повјерења српским структурама у Хрватској.
- Жалосно је да једна земља, која је чланица ЕУ, толерише овакве испаде. Осим овог проблема, Срби у Хрватској су суочени са још тежим - а то је уклањање надгобних споменика који су написани ћирилицом - истакао је Вујичић.
Према његовим ријечима, једна чланица ЕУ треба бити напредија у односу на цијели Балкан, а не да показује мржњу и нетолеранцију према Србима и националним српским обиљежјима.
Навијачи Хајдука запалили су српске заставе током утакмице Хајдука и Горице на стадиону "Пољуд" у Сплиту којим је одјекивао усташки поздрав "За дом спремни!", а затим се заорило - "Ми, Хрвати, не пијемо вина, само крв четника из Книна".
Поједини хрватски медији, изјавштавајући о овом најновијем инциденту којим се распирује мржња према Србима и велича усташтво, Републику Српску су називали ни мање ни више такозваном.
Ова провокација у хрватским медијима и покушај оспоравање Републике Српске извршена је у вријеме када се навршавају пуне 33 године од усвајања овог назива.
Република Српска је настала 9. јануара 1992, у вријеме када није било никаквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ под првобитним називом Српска Република БиХ.
Народна скупштина Српске Републике БиХ је 12. августа 1992. године у Бањалуци уствојила Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да назив Српска Република БиХ промијени у Република Српска.
Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Република Српска је постала међународно призната као један од два ентитета БиХ са великим овлаштењима, те судском, законодавном и извршном влашћу.