Којић: Идеологија НДХ данас живи у горем облику
Којић је, говорећи о низу инцидената који су се у Хрватској десили у посљедње вријеме, од паљења српске заставе у Сплиту и називања Републике Српске "такозваном" у појединим хрватском медијима, преко усташког дивљања на концерту Марка Перковића Томпсона рекао да је у Хрватској у континуитету присутна србофобија и жеља да Срби не опстану, чак ни на својој територији и својим огњиштима, што најбоље потврђује називање Републике Српске "такозваном".
Према његовим ријечима, поруке из Хрватске уз тежње Бошњака за стварањем унитарне БиХ без права Срба на заштиту виталног интереса, те конститутивност у одлучивању и доношењу одлука покушај је да се Срби потпуно протјерају са својих вјековних огњишта.
Све ово, указује Којић за Срну, показатељ је да завјет очувања Републике Српске треба бити завјет свих Срба, истичући да је Република Српска једини гарант опстанка српског народа на овим просторима.
- Завјет свих треба да буде онај завјет који је дао и предсједник Републике Српске Милорад Додик, а то је чување Републике Српске кроз чување њених институција, уставно-правног поретка и њене потпуне заштите без лимитирајућих фактора, личног комодитета или било чега другог уз потпуну жртву сваког од нас, да би наша дјеца могла овдје да уче наш језик, славну српску историју и да би наша дјеца могла да опстану овдје и сви ми на овим просторима - нагласио је Којић.
Навијачи "Хајдука" запалили су српске заставе током утакмице "Хајдука" и "Горице" на стадиону "Пољуд" у Сплиту којим је одјекивао усташки поздрав "За дом спремни!", а затим се заорило - "Ми, Хрвати, не пијемо вина, само крв четника из Книна".
Поједини хрватски медији, изјавштавајући о овом најновијем инциденту којим се распирује мржња према Србима и велича усташтво, Републику Српску су називали ни мање ни више такозваном.
Ова провокација у хрватским медијима и покушај оспоравање Републике Српске извршена је у вријеме када се навршавају пуне 33 године од усвајања овог назива.
Република Српска је настала 9. јануара 1992, у вријеме када није било никаквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ под првобитним називом Српска Република БиХ.
Народна скупштина Српске Републике БиХ је 12. августа 1992. године у Бањалуци уствојила Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да назив Српска Република БиХ промијени у Република Српска.
Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Република Српска је постала међународно призната као један од два ентитета БиХ са великим овлаштењима, те судском, законодавном и извршном влашћу.