Долар и даље главна свјетска валута, али слаби због Трампа и конкуренције
Долар се користи у девет од десет девизних трансакција и у скоро половини свјетске робне трговине, а америчка валута чини око 60 одсто девизних резерви централних банака.
Та позиција омогућава Сједињеним Америчким Државама да финансирају буџетски дефицит од готово два билиона долара кроз продају трезорских записа страним инвеститорима.
Повјерење у америчку валуту је, међутим, ослабило због априлских царина које је увео Трамп, раста фискалног дефицита и ранијих санкција Русији које су подстакле диверзификацију девизних резерви.
Индекс долара (ДXY) је у првој половини 2025. пао за више од 10 одсто, што представља најгори полугодишњи резултат још од 1973. године.
Веома богате азијске породице мање користе долар, а земље организације БРИКС настављају развој сопственог платног система.
Европска унија у новој ситуацији види прилику за јачање евра, али политичка фрагментација ЕУ ограничава његову привлачност.
Кинески јуан је такође интересантан за инвеститоре, иако строге контроле капитала ограничавају његову глобалну употребу.
Ако би долар изгубио дио статуса резервне валуте, каматне стопе у САД би могле да порасту и за 0,8 процентних поена, што би подигло стамбене кредите, успорило потрошњу и повећало трошкове финансирања америчког дуга, упозорава економиста Бари Ајхенгрин.
Амерички министар финансија тврди да је политика јаког долара и даље актуелна, али њујоршка агенција сматра да је вјероватнији прелазак у систем на више снажних валута.
Долар би тако задржао водећу улогу, али уз значајнију конкуренцију евра, јуана и других валута, додају аналитичари Блумберга.