Бањалука скупља од Мадрида и Берлина
До овог раста је највише дошло због раста цијена говедине, односно јунетине, али и јагњетине, док је свињетина нешто појефтинила због обилне понуде и смањене потражње унутар појединих земаља чланица Европске уније. Наводи се ово у најновијем извјештају Истраживачког центра Дојче банке, који се бавио анализом који су европски градови тренутно најјефтинији, односно најскупљи за живот када је у питању корпа са основним животним намирницама.
Оно што је интересантно и помало трагикомично, а упоређујући овдашње цијене из маркета са онима у највећим европским престоницама - јесте да је у Бањалуци један литар млијека скупљи него рецимо у Мадриду и Берлину, и та разлика иде од два до 12 фенинга. Када су у питању Париз, Лондон и Рим, ова намирница у овим метрополама кошта од 1,35 до 1,50 евра.
Слична ситуација је и у случаја меса, поготово јунетине. Килограм у граду на Врбасу кошта око 12,5 евра, док у највећем британском граду износи 11,88. У осталим европским престоницама, Паризу, Берлину и Риму, килограм се креће од 14 до 17 евра. У случају пилећег филеа он је најјефтинији у шпанској престоници (7,66 евра), а најскупљи, рекло би се очекивано, у Паризу.
Ипак, највећа и помало необјашњива разлика примјетна је у случају риже која је код нас скупља за 90 фенинга од оне у Мадриду и за 20 фенинга од оне у Лондону. Плаћамо је отприлике као и Италијани.
Једино с чим се можемо похвалити јесу цијене кромпира, који је код нас јефтинији у просјеку од пола до марку и по по килограму. Ова намирница је од поменутих метропола најскупља у Паризу гдје кошта чак 2,27евра. Није само јасно да ли се евентуално ради о органском производу, што би једним дијелом могло оправдати овако високу малопродајну цијену.
И није ово једини проблем. У посљедњих 12 мјесеци цијене хране у Републици Српској забиљежиле су нови раст. Ако се анализирају подаци Завода за статистику, највише је поскупјела јунетина, за чак 20 одсто, а толики проценат забиљежен је и случају сунцокретовог уља. Нажалост, негативни тренд није заобишао ни наш насушни хљеб, који је данас за око шест одсто скупљи у односу на исти период прошле године. Овај проценат треба узети са резервом и може се претпоставити да је знатно већи, јер је у међувремену смањена грамажа већине пекарских производа.
Ови подаци и цјеновне аномалије нису зачудили извршну директорицу приједорског удружења за заштиту потрошача "Дон" Мурису Марић. Наводи да се ради о трагикомичним подацима, те да храна на овим просторима, полако, али сигурно постаје луксуз, јер сва поскупљења не прати и адекватан раст плата. Указује и на велике разлике у личним примањима оних који живе на овим просторима и у другим европским државама, што онда, како истиче, овој причи дају додатну негативну димензију и конотацију.
- Једноставно смо уништили све. Готово да немамо домаћу производњу, а то је посебно видљиво када је у питању месо које увозимо у огромним количинама. Оно долази са разних егзотичних дестинација. И поменуте разлике у цијенама још су веће ако узмемо у обзир плате, ко колико чега може и да купи. Код нас је просјечна плата око 1.500 марака и она може да покрије тек половину потрошачке корпе. Нажалост, само причамо о преживљавању. А шта је са осталим стварима, љетовањима, одласцима у ресторан, позориште? Стандард нам је такав да о оваквим стварима готово и да не причамо - истакла је Марићева за "Глас".
Разлике у метрополама
Међу главним градовима пет највећих европских економија, Француска је најскупља, а Шпанија најјефтинија у погледу цијена намирница. Корпа намирница кошта 71 евро у Паризу, а иста је само 46 евра у Мадриду. Због тога је француска престоница 54 одсто скупља од шпанске. Париз је знатно скупљи и од Рима (за 39 одсто) и Берлина (за 29 одсто). У поређењу са Лондоном, разлика је мања, при чему је Париз 15 одсто скупљи.