Борба за Суперкуп Европе - непромијењени ПСЖ против десеткованог Тотенхема
Меч за потпуног владара Европе означава и незванични почетак сезоне. Један-једини меч за први трофеј у сезони, и то онај од нарочитог значаја, који се истиче на ударним позицијама у музеју, а не скупља прашину по канцеларијама.
Термин Уефиног Суперкупа јесте незгодан јер се ради о крају припремног периода, док се екипе још уигравају, нова појачања налазе своје мјесто у тиму, свлачионици и граду, те носиоци уживају у третману поштеде.
Суперкуп Европе је покренут 1972. године од стране холандског листа "Телеграф" са циљем потврде да је моћни Ајакс заиста најбољи клуб на "старом континенту". Уефа није признала прво издање тог такмичења у ком су Јохан Кројф и екипа били бољи од освајача Купа побједника купова Ренџерса. Све до 2000. године су се за овај трофеј борили прваци КЕШ-а (касније ЛШ) и Купа побједника купова. Укидањем КПК-а, други учесник долази из Купа Уефа. Шта више, у првом таквом финалу је првак и био управо из другог по снази такмичења у Европи - ради се о Галатасарају.
Прваци Лиге шампиона су увијек оправдани фаворити и ректи су случајеви кад првак слабијег такмичења успе да слави. То се десило у осам од 25 случајева. Посљедње "изненађење" је начинио Атлетико Мадрид побједом над Реалом 2018. са 4:2.
Пари Сен Жермен је запрепастио неумољивошћу и доминацијом у финалу Лиге шампиона, остваривши тријумф од рекордних 5:1 против Интера. Рискантан потез Луиса Енрикеа се испоставио као фантастично рјешење. Ход по танкој жици је окончан аплаузима. Вријеме је за нови интернационални трофеј, пошто су пропустили прилику у финалу Свјетског клупског првенства против Челсија. "Плавци" из Лондона су тако прекинули успјешан низ Парижана против енглеских клубова, започет у осмини Лиге шампиона, редом су падали Астон вила, Манчестер сити и Ливерпул.
Прелазни рок прошао је без великих промјена, без додатака помпезних имена. Остало се вјерно успјешној идеји. Уствари, главно питање је одлазак првог голмана Ђанлуиђија Донаруме. Сем Италијана, нема оправдано одсутних у Енрикеовом саставу, очекује се да изађу у пуној снази.
Тотенхем је до првог интернационалног трофеја након 41 године, четвртог у Уефа купу/Лиги Европе дошао у финалу против Манчестер јунајтеда окарактерисаног као дуела за спас ужасних сезона на домаћем пољу. Анге Постекоглу је испунио своје обећање да увијек у другој сезони се домогне трофеја и затим је налик каубоју самотњаку одјахао у залазак Сунца. На његово мјесто је дошао Данац Томас Франк из Брентфорда.
Још један огроман ударац по "пјетлове" је и опроштај од легенде клуба Хеунга Мин-Сона. Корејац је напустио клуб у ком је за 10 година оставио огроман траг, обиљеживши једну еру клуба, па и саме Премијер лиге. У маниру бројних ветерана, преселио се у МЛС.
Новајлије у дресу Тотенхема су Мохамед Кудус из Вест Хема, позамљени играч Бајерна Жоао Палиња и Матис Тел, такође бивши члан Бавараца, ком се допало на "Лондон стадиону".
Тотенхем у сам меч улази готово десеткован од повреда. Франк неће рачунати на Дејана Кулушевског, Џејмса Медисона, Радуа Драгушина, Манора Соломона, док је Доминик Соланке под великим знаком питања.
Једини међусобни сусрет ова два клуба био је пријатељског караткера, одигран 23. јула 2017- у Орланду, гдје је Тотенхем славио 4:2.
Стријелци за побједнички састав су били Кристијан Ериксен, Тоби Алдерверелд, Хари Кејн и Ерик Дајер, а за ПСЖ Едисон Канави и Хавиер Пасторе.