Иако у Српској тренутно нема жаришта афричке куге свиња - потребан опрез

Ресорно министарство контролише промет животиња, спроводе се мониторинзи, дијагностичка испитивања. У сталном су контактку са надлежним инситуцијама у Србији. Апелују на фармере да се придржавају свих био-безбједносних мјера, а у случају било какве сумње - одмах обавијесте ветеринаре.

Иако у Српској тренутно нема жаришта афричке куге свиња, фармери се не опуштају, јер заразе има у пограничној зони са Србијом и у Хрватској .Једини начин да се не понове штете од прије двије године јесу биобезбједносне мјере на фармама јер вакцине нема .

- Мјере не попуштамо, строга контрола уласка у фарму, возила, људи дезинфекција, биосигруносне мјере и то не попуштамо без обзира што у неком моменту дође до неког затишја, али опет понављам ово није нешто што је прошло што морамо да се научимо да живимо са овим и само тако можемо опстати на тржишту - сматра Слободан Петрић Удружење узгајивача свиња Републике Српске.

Љубиша Лазаревић доктор ветеринарске медицине и власник фарме свиња истиче да нису економски у могућности да спроведемо све те двоструке ограде.

- Али, можемо да оградимо на неки начин ако ништа жичаном оградом да заштитимо од крупне дивљачи која је проблем ,а то је прије свега дивље свиње - додао је Лазаревић.

Збој појаве антракса и болести плавог језика у Србији и Хрватској , стријепе произвођачи млијека и узгајивачи оваца. Очи фармера упрте су у струку. Надају се да ће заразне болести остати ван наших граница.

За разлику од плавог језика антракс се може пренијети на људе. Изазива га бактерија која ствара отпорне споре које могу остати у земљишту 20-30 година .

- Спроводимо превентивне вакцинације против антракса више од десет година и нема разлога за бригу. Наравно у случају било какве сумње или промјене здравственог статуса апелујем на фармере да обавијесте надлежну ветеринарску организацију - рекао је Негослав Лукић помоћник министра за ветеринарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Српске.

Болест плавог језика преносе комарци,зато се апелује на узгајиваче оваца,коза и говеда да проводе дезинфекцију,дезинсекцију и постављају мреже на прозоре. Задњи случајеви ове болести у Српској ,која има преко 20 серотипова, били су 2016. .

- Једна од мјера уколико би се појавила јесте превентивна вакцинација у зависности од серотипа вируса који буде био утврђен, кажем опет све чинимо као одговорна служба и Министарства да задржимо повољни епизетиолошки статус - додао је Лукић.

Фармерима се препоручује пријављивање сваког сумњивог случаја угинућа надлежном ветеринару, избјегавање контакта са болесним или угинулим животињама без заштитине опреме, а грађанима да не купују месо и месне прерађевине са непровјерених локација, као и термичка обрада меса прије конзумације.