latinica  ћирилица
13/08/2025 |  19:04 ⇒ 20:16 | Аутор: РТРС

Како је Бјелица Прутина одлучивала о мандату предсједника Српске, иако је повријеђен принцип непристрасности? (ВИДЕО)

Уколико судије Апелационог одјељења Суда БиХ не буду покорно слушале директиве страних ментора и "читале" сарајевске медије, већ уставе и законе, и поштовале ранију властиту праксу, жалба одбране предсједника Републике Српске на одлуку Централне изборне комисије биће безпоговорно прихваћена.
ЦИК БиХ - Фото: Screenshot/YouTube
ЦИК БиХФото: Screenshot/YouTube

Наиме Комисија је одлуком о престанку мандата предсједнику Милораду Додику вишеструко прекршила уставне и законске акте. И то не само члан ЦИК-а Вања Бјелица Прутина која се из одлучивања није изузела а морала је, због судског спора с предсједником Републике и сукоба интереса. Овим је директно прекршен Изборни закон.

Недемократско "право силе" умјесто демократске "силе права" у БиХ постаје накарадни шаблон! Све је више институција које га примјењују! Ни ЦИК није изузетак. Баштини га још од децембрске ноћи 2020. године када је тада посланик СДС-а Драган Мектић предложио и у садејству са СДА – ДФ коалицијом и страначким колегама изгласао, нови персонални састав ЦИК-а. Мимо већ законски расписане конкурсне процедуре и чак именоване Комсије за избор, у ЦИК су „прогурани“ или реизабрани све сами страначки пулени, а због компромитоване страначке репутације, никако нису смјели бити.

Од Јована Калабе – кандидата ПДП-а на локланим изборима, Вање Бјелице Прутина савјетнице Мирка Шаровића, Жељка Баклара савјетника имењака Комшића дуготрајно уземљеног на буџет Предсједништва БиХ, па до реизабраног Суада Арнаутовића перјанице СДА. И већ пету годину такав, политичким бојама префарбан ЦИК, „ведри и облачи“. Незаконито и, ипак, нуеспјешно броји већ пребројане гласачке листиће, како би својим бившим страначким колегама у изборним процесима на силу "приграбили" неосвојену побједу. Или умјесто домаћих закона и устава, слијепо слушали стране туторе и декретисте. Посљедњи акт ЦИК-а, ипак је без преседана. За престанак мандата предсједнику Српске, гласала је и бивша Шаровићева савјетница Вања Бјелица Прутина, иако због сукоба интереса, никако није смјела. Бар у том дијелу Изборни закон је јасан.

- Члан изборне комисије или бирачког одбора неће учествовати у доношењу одлуке када тај члан или члан његове уже породице има лични или финансијски интерес, или ако постоји други сукоб интереса, који може довести у сумњу његову способност да дјелује непристрасно - пише у Изборном закону члан 2.1. став 2

А Бјелица Прутина у судском спору с предсједником Додиком. По њеној тужби пред Основним судом у Сокоцу води се парнични поступак. Првостепеном пресудом из октобра прошле године одбијен је тужбени захтјев за клевету, али је Прутина уложила жалбу која још није разматрана. Ако већ не познаје Изборни закон који би требало да јој буде основа рада, како ли ће онда Закон о управном поступку који баш као и Изборни, наглашава обавезу изузећа у случајевима, било каквог а камоли судског" интереса".

- Службена особа која је овлаштена да рјешава у одређној управној ствари или да обави коју радњу у поступку, чим сазна да постоји који од разлога за изузеће душна је прекинути сваки даљи рад на предмету и о томе обавијестити орган надлежан за рјешавање о изузећу - пише у
Закону о Управном поступку члан 36.

Но Бјелица Прутина није покренула законски обавезујући поступак изузећа. Нису ни њене колеге у незаконито свемогућем ЦИК-у, па су сарајевском колориту гажења законских и уставних одредаба, поново додали и основно начело рада - оно о непристрасности.

- Овдје је принцип непристрасности повријеђен. Изборна комисија и сви њени чланови и сви органи који одлучују о овим стварима позивају се и ките се принципом непристрасности и то је оно што се од њих очекује. У овом случају је баш тешко очекивати непристрасност - навео је бивши предсједник ЦИК-а Бранка Петрић.

Непристрасношћу се "кити" и неуставно сарајевско правосуђе. Истом као и ЦИК, или стварном, биће јасније након одлуке Апелационог вијећа Суда БиХ у жалбеном поступку тима одбране предсједника Додика. Неријетко "кити" се и "успјешном" праксом. А на судску праксу подсјећа и Петрић. И на ранији примјер попуне упражњених мјеста у Клубу Срба Дома народа Федерације. Тада је Комисија поступајући у складу са Федералним Уставом и мимо изборног закона извршила попуну недостајућих делегата. Сарајево је „завриштало“. Спас је затражен у истом – неуставном суду.

- Међутим Суд БиХ је одбио одбио жалбе са образложењем које ћу парафразирати – да је Устав Федерације на основу којег је то донесено дио јединственог уставног система у БиХ и устави су међусобно усклађени и ни један закон у БиХ не може бити нити се тумачити супротно Уставима - навео је Петрић.

И Устав Републике Српске ваљда је дио јединственог система и усклађен са Уставом БиХ што је својевремено потврдила и Венецијанска комисија. Према Уставу Српске предсједник Републике може да буде разријешен само на основу личне оставке или опозива Народне скупштине. Трећа могућност коју Устав не познаје, а што је случај са предсједником Додиком, дефинисана је само Изборним законом. Хоће ли онда супремација Устава над законима и овај пут бити "водиља" сарајевским судијама, као што је то био случај са Федералним уставом!? Или је можда, за разлику од федералног, Устав Српске ирелевантан за сарајевске дјелиоце "сарајевске правде"!?