Почело снимање документарног филма и серијала "Свети Сава"
Како су саопштили организатори, снимања су завршена на Светој Гори у Манастирима Хиландар, Ватопед, Стари Русик, келији Патерици и другим мјестима која су везана за живот и рад Светог Саве на Светој Гори.
Такође, урађени су ексклузивни интервјуи са игуманима манастира Хиландара, Ватопед и са монасима из Старог Русика и Хиландара, келије Патерица, Ризнице Манастира Хиландар и снимљени бројни кадрови из свих манастира дроном, гимбалом и са више камера.
Снимање је предвиђено на локацијама у Србији, БиХ, Црној Гори, Хрватској, Светој Гори, Јерусалиму, Турској, на Синајској Гори, Бугарској и САД како би се овај филм реализовао у пуној снази са јасним чињеницама .
На иницијативу Ненада Јанићијевића из Питсбурга, који је као патриота током 90-тих година организовао и реализовао донацију од 200 милиона америчких долара у лијековима и медицинском материјалу, а чији је отац и сам био православни свештеник у Вранову код Смедерева, покренут је овај пројекат за дугометражни документарни филм и серијал о Светом Сави.
Јанићијевић и Милош Коста Папић из САД обезбиједили су иницијална за почетак пројекта и позвали доктора Мирковића да га реализује познајући његов претходни рад и успјехе.
Жељко Мирковић је редитељ и продуцент документарних филмова који су до сада освојили 131 интернационалну награду и имали двије квалификације за номинацију за Оскара за дугометражни документарни филм са филмовима "Теслин народ" и "Други сусрет", и тренутно предаје документарни филм на Универзитету Конектикат у САД .
Мирковић је рекао да је прича о Светом Сави прича не само о православној вјери, држави и народу, већ и прича о визији која је дубоко утемељена вијековима у ДНК Срба, гдје год да се они налазе сада у свијету и гдје год да су живјели током свих ових вијекова.
- Документарни филм и серијал о Светом Сави је потребан нашем народу у тренуцима великих глобалних изазова као темељ очувања идентитета и као путоказ садашњим и будућим генерацијама. Овај филм и серијал има за циљ да исприча једну причу о Вери и снази која та вјера живи као дио нашег бића, а чији је свјетионик био Свети Сава - рекао је Мирковић.
Игуман Манастира Хиландар Методије рекао је да је немогуће сагледати једну такву духовну личност као Свети Сава, ако се не открије које су то духовне силе које су њега учиниле тако великим.
- Ко је био свети Сава заправо када је једно силно Отоманско царство имало потребу да спали његово тијело три и по вијека послије његовог упокојења. Дакле, зар нам то не показује да су га они сматрали живим, иако нису вјерници, нису били хришћани. Немогуће је сагледати једну такву духовну личност као Свети Сава, ако се не открије које су то духовне силе које су њега учиниле тако великим. А та духовна сила у ствари јесте благодат Божија коју је Свети Сава и задобио служећи Богу од своје најраније младости. Ако размишљамо на тај начин, схватамо због чега су наши су сународници који живе далеко од Србије, од српских земаља, градили храмове Светом Сави, па чак и они који су тамо и рођени далеко од Србије, који никада нису ни посјетили неку од наших светиња, како они имају ту љубав према Светом Сави. Баш због тога што је та духовна сила која је Светог Саву учинила великим, дакле, благодат Божија, та сила није ограничена простором, није ограничена материјом, већ је свуда присутна и као што је Господ рекао, Царство Божије није негдје тамо на неком мјесту, него је оно унутра у вама - рекао је он.
Монах Теодосије из Манастира Хиландар рекао је да када се говори о Светом Сави увијек се размишља о њему као првом српском просветитељу, као веома значајној личности која је утемељила нашу државу, утемељила нашу цркву.
- Али ријетко се помиње, или ријетко размишљамо о томе да је он прије свега био монах. Он је у ствари кренуо путем љубави, о чему мало размишљамо, јер они људи који су далеко од манастира и далеко од неког црквеног живота, не могу да разумију шта је то у ствари, шта се то дешава у човјеку да напусти све, да напусти свијет, да напусти све угодности и да дође у један манастир да тамо настави свој живот. Утолико је то чудније кад то ради неко млад, као свети Сава. Када неко крене пут манастира и путем ка Богу, он у ствари креће путем љубави и креће из љубави и за љубав. Јер како се каже у светом писму, Бог је љубав - рекао је он.
Ктитор документарног филма "Свети Сава" Ненад Јанићијевић рекао је да гдје год је српски народ у свијету, Свети Сава путује са њима.
- Долазим из Америке на ово свето мјесто у Хиландар, гдје је прије више од осам вијекова Свети Сава примио Божји Благослов да постане отац српске православне цркве и духовни отац српског народа. Поред тога што је био духовни отац српског народа, он је био и ујединитељ и просветитељ српског народа. Исто тако, ја долазим из Америке на ово свето мјесто јер осјећам да је Свети Сава увијек присутан са нама. Гдје год је српски народ у свијету, Свети Сава путује са нама. Он је путовао кроз Свету земљу и кроз све српске крајеве. Он је духовно путовао са српским народом кроз прошлост, он са нама путује кроз садашњост и он ће путовати са својим народом кроз будућност. Он је наша идеја водиља која гради јединство нашег народа и српске цркве. И он је мирио свој народ у тешким временима. Донио је тијело Светог Симеона, свога оца, и над њим је измирио своју браћу. Тако и данас његов дух је присутан и мири Србе на свим српским просторима и у цијелом свијету гдје се ми налазимо и славимо његово име - рекао је Јанићијевић.
Организатори поручују да је неопходно да се у реализацију овог важног пројекта укључе даље и институције из Србије и сви они који схватају значај постојања једног оваквог образовног и креативног документарног филма и серијала.
Редитељ и продуцент овог пројекта је Жељко Мирковић, сценаристи су Владислав Пузовић и Михајло Витезовић, композитор Дејан Илијић, дизајн звука ради Александар Перовић, директор фотографије је Огњен Миловић, камеру и дрон раде Драган Ђорђевић, продукцијски тим је Драган Бајић, а извршни продуценти су Микан Велиновић, Владимир Васић и Ђорђе Јовичић.
Продукцијски партнер је Амерички савјет за источну Европу.
Ктитори пројекта су Ненад Јанићијевић, Милена Јанићијевић, Милош Коста Папић, Маја Папић, Бора Јанићијевић, Нада Јанићијевић - Гадимис и Јелица Јанићијевић-Мејз.